О ОПРАВДАНОСТИ УКИДАЊА УВРЕДЕ И КЛЕВЕТЕ: КРИМИНАЛНА (НЕ)ПОЛИТИКА СРПСКОГ ЗАКОНОДАВЦА

Sažetak

Писац у раду покушава да критички сагледа аргументе које је законодавац користио када се упустио у поступак декриминализације увреде и клевете. Оцењујући да их је мало, анализира их, и не налази оправдање нити за један, а за неке од њих налази да уопште нису криминалнополитички аргументи. Највише се задржава на аргументу како је грађанскоправна одговорност довољна за заштиту достојанства личности и налази да је тако нешто немогуће по природи ове вредности код које човек не штити неку ствар већ једнакост своје личности са свим другима.

С друге стране писац образлаже значење части и угледа као вредности заштићених правним поретком у савременом друштву и налази да их је законодавац потценио препуштајући их само заштити грађанског права. Изводећи закључак да је здравље људског духа нераскидиво повезано са ненарушеном чашћу и угледом упоређује га са значењем које има здраво тело за човека у пољу физичког битисања. Колико човек тежи здравом телу, толико, па и још више, тежи здравом духу. Лек за њега није из области природе јер ту није ни узрок болести. Лек за повређену част и углед је задовољштина јер она враћа пољуљано самопоуздање.

Писац, као један од јаких аргумената у корист кривичноправне заштите части и угледа истиче да не постоји вредности коју човек ужива и након смрти и да, штавише, може и да их стекне након смрти.