ОГРАНИЧЕНИ ДОМЕН ПРАВЕДНЕ РАВНОТЕЖЕ У ПРАВНОМ ПОРЕТКУ

Sažetak

Сажетак:Иако је равнотежа оно чему све, па и сам правни поредак тежи, она која мора да се оствари путем правде, често је недостижна. Разлози за овакво стање налазе се најпре у друштвеним и појединачним интересима који су такве природе да се не могу са лакоћом довести у равнотежу. Уз ово морамо констатовати да се правда као гарант равнотеже не може повезати са појмом  индивидуалне среће и задовољства јер је тиме директно супротна срећи и задовољству других. Тако је самим тим релација објективно схваћена правда, ако је тако нешто из перспективе индивидуе могуће, и субјективно схваћена правда немогућа. Поред овог ограниченом домену равнотеже доприноси и не тако праведан спој политике и права где интерес претеже над основним задатком права, над праведном равнотежом. Није било ниједног правног система, ни једног правног поретка који у себи није носио антиномију правде и правне сигурности у којој је правна сигурности однела победу, што значи да је равнотежа нарушена.  Право је истовремено и мера зла која изједначава, или не, те ће онда и оно бити супротстављено субјективном схватању праведне равнотеже ствари.  Из овога произлази да ће праведна равнотежа увек бити такав идеал који ће стајати својим дометом испод интереса спровођења одређене правне политике, посебно кривично-правне. У ово ће се умешати и компромитовати домен примене правде и сам правни језик којим се право као гарант друштвене равнотеже служи да би се остварило у правном поретку.