Право на добру управу кроз призму концепта паметних градова/опћина у Републици Хрватској

Sažetak

Примјена еуропских начела и стандарда Еуропског управног простора налаже укључивање грађана у креирање локалних политика. Грађани Еуропске уније имају право бити упућени у рад своје локалне заједнице како би знали што њихови локални челници чине за побољшање квалитете живота на тим подручјима. Наведено је уско повезано с остваривањем права грађана на добру управу. Термин “паметно” подразумијева примјену различитих информацијско-комуникацијских технологија у развоју локалне заједнице. Аутори у раду полазе од дефинирања термина “паметног” (што подразумијевамо под тим појмом, како студенти доживљавају термин “паметно”. Стога се први дио рада бави дефинирањем, терминолошким одређењем појма “паметно”, средишњи дио рада доноси емпиријско истраживање те резултате истраживања док се закључни дио рада односи на расправу, анализу резултата истраживања. У том дијелу рада износе се одређени приједлози за побољшање потенцијала појединаца читаве заједнице те повећање активности свих грађана (путем кориштења дигитализираних административних услуга, паметне расвјете, паметнога пријевоза, паметне инфраструктуре, заштите природе и околиша и др.). Концепт паметног града/опћине налаже сурадњу између грађана и власти, потиче грађане на активнији начин живота те ствара потребу за развојем “паметне” заједнице. Рад се бави анализом управљања градовима/опћинама на подручју Републике Хрватске. Хипотеза рада гласи: Улога градова/опћина у креирању паметних градова/опћина препозната је од стране младих који ће у будућности суђеловати у управним процесима. Циљ је рада испитати мишљења студената Правног факултета у Осијеку те студената Велеучилишта  “Лавослав Ружичка” у Вуковару колика је разина њиховог знања о примјени тзв. концепта паметних градова/опћина (смарт цитy/смарт муниципалитy). Узорак испитаника чине студенти с наведених институција. Истраживање је проведено у љетном семестру акад.год. 2023./2024. Резултати истраживања обрађени су дескриптивном статистиком, а мишљење је аутора како ће исти послужити свим релевантним актерима на локалној разини да добију увид у ставове младих о развоју концепта паметног града односно паметне опћине. Такођер, резултати истраживања показат ће на који начин млади у Републици Хрватској размишљају о примјени оваквог концепта, која је његова сврха, мијења ли се на тај начин сустав управљања у локалној смаоуправи те што они мисле, који би се евентуално изазови могли појавити на локалној разини у будућности као и који би били најадекватнији приједлози за побољшање једног оваквог концепта. Чињеница је да без развоја “паметног” нема нити доброг управљања локалном заједницом. С обзиром да живимо у дигиталном добу, постоји велика потреба да се сви грађани едуцирају, схвате сврху развоја “паметних” градова/опћина како би на тај начин сторили заједницу која ће бити примамљива за живот грађанима диљем свијета. На тај начин задовољиле би се потребе грађана те би се унаприједила учинковитост рада на локалној разини. У фокусу локалних лидера треба бити креирање паметних рјешења за финанцирање пројеката везаних уз развој локалних заједница.