МОЋ И ОСВАЈАЊЕ МОРАЛНО-ПРАВНИХ ВРЕДНОСТИ

Sažetak

Сажетак: Моћ и право иду „руку под руку“ јер изгледа да је право без моћи ипак немоћно, те је тако тај однос очекиван. Но,ако право жели дуготрајност у примени оно се не може ослањати само на моћ, мора наћи снажнији ослонац. Тај се ослонац може наћи у морално-правним вредностима, које ће и само право између осталог штитити. Иако је очекивано да ће право потражити морално-правне вредности пре него што ће се окренути моћи, ипак није тако. Због императивне природе правних прописа и монопола физичког насиља којима држава располаже, што се посебно види у домену кривичног права, изгледа да ће јој моћ бити „дража“ и прихватљивија, но што су то вредности. Моћ гарантује извршавање наредби издатих путем правних прописа, посебно у делу кривичног права, док морално-правне вредности делују тако недохватљивим, иако још од Платона, стоика, Аурелија Августина и Томе Аквинског гарантују блажени живот. Изгледа да држава није још увек померила сферу свог интересовања са моћи на блажени живот. Но, то није нимало чудно, погледа ли се човекова жудња за моћ, коју су изгледа најбоље препознали Фридрих Ниче и Бертранд Расел.