ПОЈАВНИ ОБЛИЦИ КОРУПЦИЈE У УСТАНИЧКОЈ СРБИЈИ (1804-1815)

Sažetak

Српски народ је државотворност рано испољио (још у средњем веку) али се савремена српска држава постепено градила: од устаничке Србије (1804-1815), преко самоуправне Кнежевине Србије (1830) до међународног признања независности Кнежевине Србије (1878). Млада српска држава из периода Првог српског устанка имала је све атрибуте који чине једну државу: апарат власти који обухвата централне и локалне органе власти., територију, становништво. Држава у настајању, наследивши протекцију и корупцију (два велика зла заостала из турске управе), предузимала је низ мера на њиховом сузбијању, а све у циљу да централна власт учврсти државни апарат. Уместо кадија и муселима, који су добрим делом живели од мита и подмићивања, држава у настајању, борила се са старешинама које се злоупотребом положаја, економски уздижу и одвајају од народне масе у Пашалуку. Они узимају најбољи и највећи плен у току борби са Турцима, самовољно присвајају турске куће и имања, узимају скеле и царинарнице у своје руке, држе монопол у трговини и користе ''старешински кулук'' – кулук који су српски сељаци пре устанка дуговали спахијама. Појавни облици корупције наслеђени из турског доба, и даље трају с тиме што у доба стварања српске државе, одражавају извесне нове навике у друштву – да се новцем могло све купити.