НЕКЕ КОНТРОВЕРЗЕ ЗАКОНА О ПРИВАТНОМ ОБЕЗБЕЂЕЊУ

Sažetak

Република Србија је међу последњим земљама које су правно уредиле област приватне безбедности која је у новом концептуалном систему део система националне безбедности. Од закона се очекивало да реши бројна питања и дилеме и уведе ред у ову област која по неким прорачунима представља веома профитабилну грану привреде. Очекивања су била да се до краја уреде питања као што су: 1) потребе за институционализацијом партнерског односа између јавног и приватног сектора на обострану корист, 2) потребе исказивања заједничког интереса ка успостављању жељеног стања безбедности у целом друштву и 3) потребе дефинисања механизама и овлашћења за остваривање горе наведеног.

На основу тога, законски оквир  приватне безбедности  требало је децидно да омогући: 1) нову улогу приватног сектора, 2) међусобну комуникацију и размену података између јавног и приватног сектора, 3) обавезност обавештавања о припреманим или извршеним кривичним делима о којима постоје сазнања, 4) сарадњу на пословима заштите обавезно штићених објеката, 4) сарадњу у кризним ситуацијама укључујући ту и природне катастрофе, саобраћајне несреће, штрајкове, диверзије, саботаже, терористичке нападе и слично, 5) сарадњу у одабиру и обуци кадрова као и 6) сарадњу у планирању послова и изради пројеката обезбеђења.

У овом раду дат је критички осврт на неке теоријске и стручне контроверзе у решењима која нуди Закон, а у циљу давања одговора да ли је постигнут циљ доношења једног оваквог правног акта.