ПРИСТУП „МЕЂУНАРОДНОЈ ПРАВДИ“ (НАДЛЕЖНОСТ МЕЂУНАРОДНИХ СУДОВА) У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Sažetak

Овај рад се бави питањем надлежности међународних судова за решавање спорова из области заштите животне средине. У последњих неколико деценија постоји жива активност држава на пољу регулисања ове области и у том циљу закључени су бројни међународни уговори. У случајевима када дође до њиховог кршења требало би да постоји међународна инстанца која би такве спорове решавала. Данас, постоји неколико судова, трибунала и арбитража које могу да решавају спорове у вези са животном средином. Ипак, то нису специјализовани судови, него се у оквиру своје опште надлежности могу бавити и овим споровима. Проблем код њих је у томе што државе морају да прихвате њихову надлежност, односно она није обавезна. Такође, приватни субјекти немају право приступа овим инстанцама. Судови и комитети за заштиту људских права имају своју улогу и у заштити животне средине. Суд Европске уније отишао најдаље у санкционисању правила о животној средини, због свог посебног положаја и овлашћења које му дају оснивачки уговори Европске уније. Недостаци постојећих механизама за решавање спорова би се могли избећи оснивањем једног специјализованог Међународног суда за животну средину, али је поступак за његово оснивање још у току и није извесно да ли ће он икада бити основан.