БИОЕТИКА И РЕЛИГИЈА: ОД НАСТАНКА БИОЕТИКЕ ДО СВЕТСКОГ ЕТОСА

Sažetak

Оснивачи биоетике били су амерички биохемичар  Ван Ренселер Потер (1970) и немачки теолог Фриц Јар (1926). Потер је конципирао глобалну биоетику, а Јар је формулисао биоетички императив:“Поштуј свако живо биће као сврху по себи и, ако је могуће, односи се према њему као таквоме“. Америчка и европска биоетика развијале су се независно, узајамно се игноришући. Тек у новије време појавили су се покушаји повезивања глобалне и интегративне биоетике, која се значајним делом ослања на Јарове идеје. Размотрени су односи између рано секуларизоване али и данас доминантне научне и потиснуте теолошке биоетике у САД, као и између трансхуманистичке, биоконзервативне и критичке струје у биоетици. Са десекуларизацијом (религијском обновом) разбуктала се борба између научног и религијског погледа на свет што се нарочито интензивно одвија на подручју биоетике Религијски приступ не даје епистемолошке и методолошке доприносе биоетици него указује на моралне границе човекове интервенције на самом себи и околној природи. Од самих својих почетака, од Јаровог биоетичког императива, па све до Декларације о светском етосу (коју је усвојио Парламент религија света у Чикагу 1993.), поштовање живота као живота, у свим његовим облицима и фазама, морална је константа религијске перспективе у биоетици, чиме она постаје и њен конституенс.