НОРМАТИВНО УРЕЂЕЊЕ УСТАНОВЕ ЈАВНОГ БЕЛЕЖНИШТВА У КРАЉЕВИНИ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА (КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ)

Sažetak

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца установа јавног бележништва постојала је на оним подручјима која су пре 1918. године била у саставу Аустро-Угарске, са изузетком Босне и Херцеговине. У раду је, најпре, указано на прописе о јавним бележницима који су важили на подручју Војводине до доношења јединственог закона за читаву државу. Закон о јавним бележницима донесен 1930. године требало је не само да на јединствен начин уреди установу јавног бележништва него и да је имплементира у оним деловима Краљевине Југославије у којима до тада није постојала. У раду су изложене главне одредбе јединственог закона и подзаконских аката којима је накнадно измењен  основни текст. Указано је и на супротне ставове који су изражени у стручној јавности Краљевине Југославије у погледу потребе постојања установе јавног бележништва, јер је управо то био један од разлога због којих, и поред формалних претпоставки, установа јавног бележништва није заживела на читавој територији међуратне југословенске државе.