Вишестепеност спортских арбитражних тела у Републици Србији

Sažetak

Сажетак: Супротно устаљеном схватању правничке професије, вишестепеност арбитражног поступка није ни новина, ни неуобичајена појава. Са све израженијом потребом друштвене заједнице да арбитража постане реална, а не само теоријска, алтернатива судском решавању спорова, арбитража преузима све више судских карактеристика, међу којима је једна од најзначајних и истовремено најконтраверзнијих – вишестепеност у решавању спорова. Вишестепеност арбитражног поступка је традиционално присутна у робним и инвестиционим арбитражама. Међутим, последњих деценија и значајне међународне арбитражне институције уводе опцију преиспитивања арбитражне одлуке. Област у коме је, од краја XX века, наведена појава „неприметно“ заступљена је спортско право. Међународна спортска заједница је, као услов опстанка аутономног решавања спорова, одабрала арбитражни начин решавања спорова, али уз низ значајних модификација. Једна од најспецифичнијих је управо вишестепеност арбитражног одлучивања, нарочито у погледу најважнијих спорова. Основни разлог за такво поступање представља тежња међународне спортске заједнице да се по угледу на државне судове организује ефикасан, квалитетан и финалан начин решавања спорова у њеној надлежности. Наведену логику следи и Стална спортска арбитража при Олимпијском комитету Србије, који захваљујући одредбама Закона о спорту, а супротно Закону о арбитражи, уводи могућност улагања на његове одлуке жалбе односно тужбе, и то Суду за арбитражу у спорту са седиштем у Лозани.

Кључне речи: вишестепеност арбитражног решавања спорова, Суд за арбитражу у спорту (CAS), Стална спортска арбитража при Олимпијском комитету Србије, спортско право