DEOBE PORODIČNIH ZADRUGA IZMEĐU 1827. I 1844. GODINE – NORMATIVNI OKVIRI I SUDSKA PRAKSA

Sažetak

Autor u radu vrši istorijskopravnu analizu pravnih propisa i sudske prakse o deobama porodičnih zadruga za vreme prve vladavine kneževa Miloša i Mihaila Obrenovića. Ukazano je i na nepriznavanje naslednih prava ženskim članovima patrijarhalnih porodica, što je svakako bio jedan od načina da se spreče delimične zadružne podele. Sudovi su  povodom zahteva ženskih zadrugara postupali u skladu sa običajnopravnim pravilima, odričući pritom udatim ženama bilo kakvo pravo na nepodeljenu očevinu i priznajući devojkama udeo u novcu a ne u naturi. U drugoj polovini tridesetih godina XIX veka zadružne deobe su sve više uzimale maha, što je imalo za rezultat pooštravanje deobne procedure i restriktivnije tumačenje deobnih uslova. Pravnoj regulativi i praksi usmerenoj na očuvanje zadružnih porodica u radu je posvećena posebna pažnja. Međutim, i pored strogog sankcionisanja samovoljnih i bezrazložnih zadružnih podela deobe je bilo nemoguće sprečiti. To samo dokazuje da nikakav strah od kazne ne može prinudno sačuvati preživele patrijarhalne forme porodičnog života u vreme kada prodiru robnonovčana privreda i tržišna proizvodnja.