СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ - Правна средства којима се штити право на суђење у разумном року

Sažetak

У раду су анализирани законски прописи Републике Србије везани за суђење у разумном року. Констатује се  да је суђење у разумном року право странака обезбеђено самосталним правним средствима, о  којима решава непосредно виши  суд. Виши суд  не решава правну ствар у меритуму, већ само указује на разлоге због којих је повређено право странке и налаже судији да у одређеном року предузме радње које ће убрзати поступак. Такође, нови Закон о заштити права на суђење у разумном року Републике Србије предвиђа право на накнаду штете оној страни у поступку која је оштећена због неоснованог одуговлачења поступка. За ову накнаду, на коју закон обавезује Републику Србију, је потребан услов  да је одуговлачење настало због поступка суда, а не странке. У раду су расправљена и питања везана за сходну примену Закона о парничном одн. ванпарничном поступку. Аутор се залаже за сходну примену правила парничног поступка, уколико је у питању захтев за накнаду штете, а ако је у питању захтев за убрзање, за примену правила о ванпарничном поступку. Уместо важећег решења Закона који у сваком случају предвиђа сходну примену Закона о ванпарничном поступку. Разлоге аутор налази  у контенциозности захтева за убрзање и у контрадикторности захтева за накнаду штете. Аутор оспорава законску лимитацију накнаде штете будући да  она не служи циљу благовременог суђења.