Врсте стварних службености

Sažetak

Деоба стварних службености врши се по различитим критеријумима. Према садржини деле се на позитивне и негативне. Према природи послужног и повласног добра стварна службеност може бити кућна или пољска. Према томе, да ли су праћене неким спољним обележјем или не, деле се на видљиве и невидљиве. По начину на који се успостаља службености се деле на трајне и повремене. За службености као ограничена стварна права не важи numerus clausus стварних права. Оне су законом само начелно регулисане, а странама у грађанскоправном односу је препуштено да у зависности од врсте непокретности и њихових потреба конституишу нове службености. Зато су неке од стварних службености, које традиционално постоје још од римског права, данас потпуно ишчезле, или се у савременим условима само спорадично јављају са другачијом садржином, док су друге,  сасвим нове,  настале као последица савременог  друштвеног развоја. Од извора права за врсте стварних службености коришћени су: Српски грађански законик, Аустријски грађански законик, Француски грађански законик, Општи имовински законик за Црну Гору, као и  кодификације стварног права у државама насталим на простору бивше СФРЈ. За Републику Србију, коришћени су: Закон о основама својинско-правних односа, Нацрт Законика о својини и другим стварним правима,  и Нацрт Грађанског законика, који се налази у фази јавне расправе.