ПОЈАВНИ ОБЛИЦИ КОРУПЦИЈЕ У СРБИЈИ У XIX ВЕКУ

Sažetak

Тема овог рада је наставак приче о појавним облицима корупције у периоду постојања Србије као самосталне државе (1804-1918). Овом приликом биће дат преглед проблема корупције у Србији XIX века. Видеће се да процес изградње савремених државних институција у Србији у то доба није ишао увек лагано, из простог разлога што су на путу модернизације тадашње Србије, стајали окоштали обрасци патријархалног српског друштва, који су тешко уступали место, новим друштвено – економским односима. Томе су допринела и два највeћа зла, наслеђена из турске управе – мито и подмићивање, који су свесрдно прихваћени како у новонасаталој држави Првог српског устанка, тако и у време настанка кнежевине Србије. Милош Обреновић је током своје прве владавине стекао апсолутну власт, која је почивала на његовој самовољи и непостојању писаних закона. Све одлуке у држави је доносио сам. Апсолутна власт је имала за последицу апсолутну корупцију. У теорији скоро да постоји општа сагласност да је ''кнез Милош, подмићивањем успео да оствари више него ратовима''. Нажалост, злоупотребе нису стране ни каснијим владарима Србије. Тако је остало забележено да је на Светоандрејској скупштини 1858. кнез Александар Карађорђевић окарактерисан као ''највећи заштитник тешких злоупотреба''.