МЕТОДИ ИЗРАЧУНАВАЊА НАКНАДЕ ЗА ИЗВРШЕНУ ЕКСПРОПРИЈАЦИЈУ СТРАНОГ УЛАГАЊА

Sažetak

Законита експропријација страног улагања без изузетка подразумева обавезу државе домаћина улагања да исплати одговарајућу накнаду улагачу за одузето улагање. Двострани споразуми о заштити и подстицању улагања који су најчешће нормативна основа арбитражног спора поводом експропријације предвиђају обавезу исплате „адекватне“, „правичне“ накнаде, накнаде у „пуној“ или „правој“ вредности улагања и сл. Међутим, постојање стандарда у погледу висине накнаде само по себи не може да помогне у утврђивању конкретног износа који је држава обавезна да плати. Овој сврси су намењени математички методи израчунавања накнаде који се користе у судској и арбитражној пракси. Рад садржи преглед за праксу најважнијих метода: метода тржишне вредности, discounted cash flaw (или ДЦФ) метода и метода књиговодствене вредности. У раду се указује на разлике између ситуација у којима се користе различити методи и објашњава начин на који карактер улагања и околности конкретног случаја утичу на избор одговарајућег метода од стране арбитражног суда.