Uticaj stresa na davanje svedočkog iskaza

Sažetak

U radu su najpre data opšta razmatranja o stresu (pojam stresa, stresori, reakcije na stres). zatim je ispitan uticaj stresa na davanje svedočkog iskaza, tj. na dve najvažnije psihičke funkcije koje su od značaja za davanje iskaza: opažanje i pamćenje. Uticaj stresa na opažanje razmatra se u okviru značaja afektivnog tona opažaja. Slabija doza stresa može pospešiti pažnju i opažanje, ali kod intenzivnog stresa pažnja rapidno pada. Stres često uzrokuje pogrešnu percepciju vremena i druge greške u opažanju, a može dovesti i do iluzija i halucinacija. Moguće su i greške u prepoznavanju lica, s obzirom na fenomen "fokusiranja pažnje na upereno oružje". U vezi sa pamćenjem najpre su data neka opšta razmatranja o ovoj funkciji. Zatim sledi kratak osvrt na pamćenje emocionalno obojenih događaja. Negativni upliv stresa na pamćenje ogleda se u mogućnosti psihogenih amnezija, koje su čest pratilac psihičkih trauma. Osim toga, neki događaji će se zapamtiti uz puno praznina, iskrivljavanja i prenaglašavanja. U radu se ukazuje na čitav niz istraživanja o (ne)tačnosti i (ne)potpunosti sećanja na traumatične događaje. Rezimirajući glavne rezultate tih istraživanja, zaključuje se da pamćenje traumatičnih događaja ima slične karakteristike kao i pamćenje normalnih, netraumatičnih događaja, kao i da ovim dvema vrstama pamćenja upravljaju slični kognitivni principi. u tom smislu, i traumatična i netraumatična sećanja mogu biti podjednako snažna, s jedne strane, a s druge mopgu postojati praznine ili greške u sećanju i za pozitivne i za negativne životne događaje.

Ključne reči: svedok, stres, trauma, pamćenje, amnezija