Uputstvo autorima

Zbornik radova Pedagoškog fakulteta u Užicu je naučni časopis koji objavljuje recenzirane naučne radove iz oblasti pedagoških nauka, srodnih društveno-humanističkih disciplina, kao i interdisciplinarna istraživanja koja se bave vaspitanjem i obrazovanjem.  Zbornik radova Pedagoškog fakulteta u Užicu objavljuje radove koji nisu prethodno objavljeni, i to: izvorni naučni rad, pregledni naučni rad, kratki naučni rad, naučna kritika, odnosno polemika, stručni rad (u kome se saopštavaju poznata naučna saznanja i rezultati izvornih naučnih istraživanja radi širenja informacija i saznanja, kao i njihove primene u praksi) i prikazi (knjige, računarskog programa, slučaja, naučnog događaja i sl.).

Rukopisi kod kojih postoje jasne indicije da se radi o plagijatu biće automatski odbijeni i autorima će biti trajno zabranjeno da objavljuju u časopisu Zbornik radova Pedagoškog fakulteta u Užicu. Ako je autor koristio generativnu AI alatku kao što je ChatGPT da bi pripremio rad, potrebno je da jasno identifikuje sadržaj koji je generisala veštačka inteligencija u radu i da potvrdi njegovu upotrebu u Izjavi autora. Potrebno je imati na umu da AI bot kao što je ChatGPT ne treba da bude naveden kao referenca tj. kao autor. Radovi koji nisu priređeni u skladu sa uputstvom za autore i koji ne odgovaraju tematskoj oblasti časopisa neće biti razmatrani.

Аутори достављају попуњену Ауторски изјаву.

Radovi se dostavljaju i objavljuju na srpskom (koristi se ćirilično pismo – Serbian, cyrillic) i engleskom jeziku. Radovi autora iz Srbije treba da budu pisani stilom koji je u skladu sa standardima savremenog srpskog jezika i čija terminologija odgovara naučnom diskursu. Radovi koji se dostavljaju na engleskom jeziku treba da zadovolje standarde savremenog engleskog jezika, odnosno potrebno je da rukopisi budu lektorisani. Autori su dužni da obezbede lektora za engleski jezik i da dostave Uredništvu časopisa podatke o lektoru (ime i prezime, afilijacija). Radovi koji ne zadovoljavaju navedene kriterijume neće biti prihvaćeni. Uredništvo zadržava pravo da lektoriše rezimee i tekstove, kao i da vrši izmene koje se odnose na tehničku pripremu tekstova.

Radovi treba da budu obima do 30.000 karaktera (s praznim mestima, bez referenci i priloga). Izuzetak su pregledni radovi koji mogu biti obima do 40.000 karaktera (s praznim mestima, bez referenci i priloga). Uredništvo zadržava pravo da objavi i radove koji premašuju ovaj obim u slučajevima kada jasno i sažeto izražavanje naučnog sadržaja zahteva to. Prikazi mogu biti obima do 7.000 karaktera.

 Rukopis se dostavlja u Word formatu s Times New Roman fontom, veličina 12 pt, sa 1,5 proredom na formatu A4, sa marginama od 2,54 cm Justify. Tabele, grafikoni, slike i fotografije dostavljaju se u jpg  for­matu. Sve stranice moraju biti numerisane.

Prilikom prijave rukopisa u sistem ASISTENT, autor prilaže kao posebne dokumente:

(1) Naslovnu stranu rukopisa (naslov na srpskom i engleskom jeziku; u gornjem levom uglu ime, srednje slovo i prezime autora/koautora; posle svakog od prezimena autora / koautora stavlja se oznaka za fusnotu u koju se upisuju saradničko / nastavničko / naučno zvanje autora / koautora, afilijacija, imejl adresa, godina rođenja i ORCID broj. Ukoliko je rad nastao u okviru projekta, u posebnoj napomeni navesti samo naziv projekta, broj i finansijera).

(2) Apstrakt i ključne reči (obima do 1.400 karaktera s praznim mestima), u fontu Times New Roman, veličina fonta 10 pt; prilaže se na dva jezika – srpski i engleski i sadrži: predmet, cilj, metode istraživanja, rezultate i zaključke. Ključne reči, do pet su na srpskom i engleskom jeziku, u fontu Times New Roman, veličina 10 pt ispod apstrakta. 

(3) Skeniranu Izjavu o autorstvu (preuzmi), potpisanu od strane svih autora i koautora.

(4) Tekst rukopisa na dva jezika – srpski i engleski, a reference se uređuju prema pravilima koja su definisana u 7. izdanju Priručnika Američke psihološke asocijacije (APA Publication Manual). Elemente teksta uskladiti sa sledećim zahtevima:

Naslovi i podnaslovi. Naslove odeljaka treba jasno i precizno formulisati i formatirati:

Tabele i grafikoni. Tabele i grafikoni pozicioniraju se u samom tekstu. Tabele i grafikoni treba da budu sačinjeni u Word-u ili u formatu koji je sa njim kompatibilan. Isti podaci ne treba istovremeno da budu prikazani i tabelarno i grafički, niti da se podaci već prikazani tabelarno / grafički ponavljaju u tekstu, već je dovoljno pozvati se na njih. Svaka tabela ili grafikon treba da bude označena brojem i adekvatnim naslovom koji mora biti jasan, kratak i precizan. Broj tabele / grafikona piše se bold slovima, dok se naslov navodi u sledećem redu kurzivom. Broj i naziv tabele / grafikona nalaze se iznad tabele / grafikona, poravnati ulevo. Kolone i redovi u tabelama ne razdvajaju se linijama, osim zaglavlja koje treba odvojiti horizontalnom linijom od podataka. Podaci u tabelama pišu se jednostrukim proredom; podaci u krajnjoj levoj koloni poravnavaju se ulevo (naslov se centrira), dok se podaci u ostalim ćelijama centriraju. Napomene uz tabelu navode se ispod tabele samo kada su neophodne za razumevanje sadržaja (npr. definicije skraćenica ili objašnjenja oznaka za p vrednosti). S obzirom na to da je štampa časopisa crno-bela, tabele i grafikone je potrebno prilagoditi takvom načinu štampe. Legenda grafikona, ukoliko postoji, postavlja se unutar okvira grafikona i treba da objašnjava sve korišćene simbole, pri čemu se reči u legendi pišu velikim početnim slovima.

Primer tabele:

Tabela 2

Korelacije samoefikasnosti i komponenti perfekcionizma

Napomena. ^**p < .01; ^*p < .05

Rezultati statističkih testova treba da budu dati u sledećem obliku: F(1, 5) = 14.21, p < .001 i slično za druge testove (npr. t(231) = 2.14, p < .05). Kada je vrednost teorijski manja od 1 (npr. r, faktorska opterećenja, p vrednost i sl.), nula se ne navodi ispred decimalne tačke. 

Reference: Prezimena srpskih autora navedena u tekstu van zagrade pišu se pismom na kome je dostavljen tekst. Prezimena stranih autora u tekstu se navode transkribovano, a potom ih u zagradi navesti u originalu, na primer: Tomas (Thomas, 2000). Navođenje više autora u zagradi treba urediti abecedno, a ne hrono­loški.Ako su u pitanju dva autora, u zagradi se navode oba (Pavlović i Šefer, 1995) ili ako je referenca na stranom jeziku (Kupersmidt & Coie, 1990). Ukoliko rad ima 3 ili više autora, u svakom navodu se pominju samo prezime prvog autora i skraćenica „et al.“ za strane reference, ili „i sar.“ za domaće. Na primer, na engleskom jeziku, prvi, i svaki sledeći navod bi imao formu (Mori et al., 2011). Na srpskom jeziku, prvi, i svaki sledeći navod bi imao formu (Vujačić i sar., 2011). Ukoliko dva rada iz iste godine imaju istog prvog autora, a ostali su različiti, treba navesti onoliko imena autora koliko je potrebno da bi se reference mogle jasno razlikovati u tekstu. Kada više radova ima istog autora (ili iste autore) i istu godinu objavljivanja, uz godinu se dodaju slova (npr. 2020a, 2020b). 

Doslovno citiranje. Ukoliko se u tekstu citira neki autor u zagradi se navodi autor/i, godina izdanja i broj stranice sa koje je citat preuzet: (Marušić, 2010, str. 53). Autori su obavezni da pribave pismenu dozvolu za publikovanje citata obima preko 350 znakova, ilustracija itd. za koje nemaju autorska prava.

Na kraju rada navodi se lista referenci, odnosno samo spisak korišćene literature na koje se autor pozvao u radu, jednostrukim proredom, pri čemu je prvi red reference poravnat uz levu marginu, dok su naredni redovi uvučeni. Sve reference na srpskom jeziku u spisku referenci i u zagradama u tekstu navode se latinicom, bez obzira na vrstu korišćenog pisma u tekstu i pisma na kome su štampani korišćeni izvori. Reference se navode abecednim redom po prezimenima autora. Ukoliko rad sadrži nekoliko referenci čiji je prvi autor isti, najpre se navode radovi u kojima je taj autor jedini autor, po rastućem redosledu godina izdanja, a potom se navode radovi u odnosu na abecedni red prvog slova prezimena drugog autora (ukoliko ima koautore). Ukoliko se navodi više radova istog autora u istoj godini, treba ih označiti slovima a, b, s (2000a, 2000b, 2000s).  Za svaku referencu u popisu literature potrebno je navesti i DOI broj, ukoliko je dostupan, u formatu linka, na primer: https://doi.org/10.1016/s0191-8869(02)00358-6

Prevod referenci. Za reference na srpskom jeziku, potrebno je dati engleski prevod citiranih naslova u uglastim zagradama.

Primer: Semiz, M., & Ilić, M. (2023). Kongruentnost i aktuelnost Komenskijevih shvatanja o teoriji i praksi predškolskog i porodičnog vaspitanja [The congruence and currency of Comenius's understanding of the theory and practice of preschool and family education]. Norma, 28(1), 21-33. https://doi.org/10.5937/norma2301021s

Knjiga. Referenca treba da sadrže prezime i inicijale svih autora, godinu izdanja, naslov knjige (kurzivom), i naziv izdavača: 

Maksić, S. (1998). Darovito dete u školi. Institut za pedagoška istraživanja.

Fletcher, J., Lyon, F. & Marcia, B. (2006). Learning Disabilities: From Identification to Intervention. Guilford.

Poglavlje u knjizi (tematskom zborniku). Referenca treba da sadrži prezime i inicijale svih autora, godinu izdanja u zagradi, naziv poglavlja, inicijale i prezime svih urednika, naslov knjige (kurzivom), prvu i poslednju stranicu poglavlja u zagradi i naziv izdavača.

Marušić, M. (2010). Tok promena u sistemu stručnog obrazovanja i usavršavanja učitelja. U N. Polvina i J. Pavlović (ur.), Teorija i praksa profesionalnog razvoja nastavnika (str. 41–62). Institut za pedagoška istraživanja.

Flett, G. L., & Hewitt, P. L. (2002). Perfectionism and maladjustment: An overview of theoretical, definitional, and treatment issues. In G. L. Flett & P. L. Hewitt (Eds.), Perfectionism: Theory, research, and treatment (pp. 5–31). American Psychological Association.

Članak u časopisu. Referenca treba da sadrži prezimena i početna slova imena svih autora, godinu izdanja u zagradi, naslov članka, puno ime časopisa (kurzivom), volumen (kurzivom), broj stranice, i doi specifikaciju.

Bjekić, D. i Zlatić, L. (2023). Životni stilovi i preduzetnička orijentacija studenata – budućih prosvetnih radnika. Zbornik radova Pedagoškog fakulteta u Užicu, 26(25), 23–42. https://doi.org/10.5937/ZRPFU2325029B

Riesch, S. K., Henriques, J. & Chanchong, W. (2003). Effects of Communication Skills Training on Parents and Young Adolescents From Extreme Family Types. Journal of Child and Adolescent Psychiatric Nursing, 16(4), 162–175. https://doi.org/10.1111/j.1744-6171.2003.00162.x

Naučni skupovi i konferencije – radovi štampani u celini. Referenca treba da sadrži prezime i inicijale svih autora, godinu izdanja, naslov rada, inicijale i prezime svih urednika, naslov izdanja (kurzivom), prvu i poslednju stranicu rada i naziv institucije – organizatora skupa.

Trifunović Marinković, B., Ranđelović, D., i Zlatić, L. (2025). Predikcija akademskog postignuća: uloga akademske samoefikasnosti i perfekcionizma. U Stamatović J. (ur.), Zbornik radova sa konferencije “Vaspitanje i obrazovanje između teorije i prakse”, (str. 381-396). Pedagoški fakultet u Užicu, Univerzitet u Kragujevcu.

Web izvor (novinski članak, blog, dokument). Referenca treba da sadrži prezime i inicijale svih autora, godinu, mesec i datum objavljivanja (ukoliko su navedeni), naziv dokumenta (kurzivom), naziv Web stranice i internet adresu sa koje je preuzet.

Vijayakumar, B., & Alapati, S. (2026, January 29). When AI Meets Data: The Promise and the Pressure of Bringing AI into Higher Education Systems. EDUCASE Review. Retrieved from https://er.educause.edu/articles/2026/1/when-ai-meets-data-the-promise-and-the-pressure-of-bringing-ai-into-higher-education-systems

Zvanična dokumenta. Peferenca treba da sadrži naziv dokumenta (kurzivom), godinu objavljivanja, naziv glasila i broj.

Pravilnik o standardima kvaliteta ustanove [Bylaw on Institutional Quality St] (2018). Prosvetni glasnik. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 14/2018.

Doktorska disertacija. Referenca treba da sadrži prezime i početno slovo imena autora, godinu, naziv teze (kurzivom), u zagradi broj disertacije u bazi ukoliko je preuzet iz baze, naznaku: [Doktorska disertacija, naziv institucije], bazu u kojoj je objavljena, internet adresu disertacije.

Stamatović, J. (2013). Samovrednovanje nastavnika u funkciji unapređivanja vaspitno-obrazovnog rada (123456789/3226) [Doktorska disertacija, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu], NaRDUS. https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/3226/Disertacija.pdf

Prilog. U prilogu treba dati samo one opise materijala koji bi bili korisni čitaocima za razumevanje, evaluiranje ili ponavljanje istraživanja. 

Fusnote i skraćenice. Fusnote i skraćenice treba izbegavati.