Uputstvo autorima

UPUTSTVO ZA AUTORE

Naučni i stručni radovi moraju biti u skladu sa Uputstvom za autore. Rukopisi koji nisu usklađeni sa Uputstvom biće vraćeni na doradu pre upućivanja na recenziju. Autorima je na raspolaganju dokument Obrazac za prijavu radova u kom su sugerisani struktura i sadržaj rada. Autori navode svoje podatke i afilijaciju u ovom dokumentu. Navode se pun (zvanični) naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen, a eventualno i naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje. Samostalni istraživači i autori kojima naučnoistraživački rad nije primarna profesija takođe naznačavaju svoj status. U složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija te organizacije (od punog registrovanog naziva do unutrašnje organizacione jedinice). Ako je autora više, a neki potiču iz iste ustanove, mora se, posebnim oznakama ili na drugi način, naznačiti iz koje od navedenih ustanova potiče svaki. Funkcija i zvanje autora se ne navode. Po pravilu se daje samo adresa jednog autora, zaduženog za komunikaciju tim povodom (zajedno sa adresom elektronske pošte i kontakt telefonom).

Redakcija časopisa uklanja sve podatke o autorima iz dokumenta pre upućivanja na recenziju da bi se osigurala anonimnost autora.

Radovi se dostavljaju isključivo preko servisa ASEESTANT. Tehničkom uputstvu za korišćenje sistema elektronskog uređivanja časopisa ASEESTANT može se pristupiti preko veb adrese servisa ASEESTANT koja se odnosi na časopis Arhitektura i urbanizam (http://aseestant.ceon.rs/index.php/a-u/).  

Radovi se predaju na srpskom ili engleskom jeziku i moraju biti originalni, neobjavljivani tekstovi autora koji nisu u proceduri objavljivanja za druge časopise. Autori preuzimaju odgovornost za mišljenja i stavove iznete u radovima kao i za autorska prava nad korišćenim materijalom (ilustracije, prilozi, citati itd.).

Svi predati rukopisi podvrgavaju se detekciji i naknadnoj verifikaciji plagijarizma putem servisa CrossCheck (sistem iThenticate).

Objavljivanje radova se ne plaća. Radovi se ne vraćaju autorima. Autori čiji radovi budu objavljeni dobijaju jedan primerak časopisa.

Obrazac za prijavu rukopisa

Da bismo omogućili doslednije praćenje uputstva za autore, autorima je na raspolaganju Obrazac za prijavu radova, dostupan na stranici elektronskog sistema ASEESTANT

Rukopisi se predaju kao MS Word dokument, PDF format nije prihvatljiv.

PROCES UREĐIVANjA

Standardne faze uređivačkog procesa su prijava rada, recenzija, lektura i prelom/publikovanje rada. Nakon svake završene faze autori će biti kontaktirani da potvrde da su saglasni da rad u datom obliku pređe u narednu fazu uređivačkog procesa.

Recenzija

Radovi podležu anonimnoj recenziji. Nakon obavljene recenzije, autorima se šalje mišljenje recenzenta, po kome treba da postupe, ukoliko ima primedbi. Rad potom vraćaju redakciji.

Autorima je na raspolaganju obrazac sa tabelom  u kojoj treba da prilože odgovore na primedbe oba recenzenta (u slučaju naučnih radova), odnosno jednog recenzenta (u slučaju stručnih radova).

Lektura rada

Nakon pozitivne recenzije i odluke uredništva o prihvatanju rada, rad se upućuje na lekturu delova teksta na srpskom i engleskom jeziku. Autorima se šalju lektorisane verzije teksta na pregled i korekciju. Autori potvrđuju finalnu korigovanu verziju teksta koja se zatim upućuje na prelom i publikovanje.

Prelom i objavljivanje rada

Finalno lektorisana verzija teksta se prosleđuje grafičkom uredniku na prelom. U ovoj fazi potrebno je da autori sarađuju ukoliko je potrebno poboljšati kvalitet pojedinih ilustracija. Dobijaju finalni prelom na pregled i saglasnost. U ovoj fazi nije moguća izmena teksta, osim ako su u pitanju tehničke greške.

PRIJAVA RADOVA

Pre nego što prijave rad, autorima se preporučuje da provere: da li je rad napisan u skladu sa Uputstvom za autore, a posebno: da li je naslov rada jasan i u dovoljnoj meri odražava sadržaj rada; da li je apstrakt informativan; da li rad ispunjava osnovne naučne standarde za objavljivanje; da li su reference pravilno i u potpunosti navedene.

Broj reči

Naučni i stručni radovi ne treba da imaju više od 4000 reči, bez naslova, apstrakata (na srpskom i engleskom), ilustracija, tabela, referenci i napomena.

Prilozi u rubrici Arhitektura ne treba da imaju više od 2000 reči bez naslova, apstrakta, ilustracija, tabela i referenci.

Ostali prilozi ne treba da imaju više od 1200 reči bez naslova, apstrakta, ilustracija, tabela i referenci.

Broj strana, veličina strane i formatiranje teksta:

Dužina rada nije ograničena brojem strana, već brojem reči, kao što je navedeno u prethodnom poglavlju. Autori predaju rad sledeći uputstvo o strukturi i sadržaju rada. Konačni prelom rada je deo procedure uređivanja u nadležnosti grafičkog i tehničkog urednika.

Jezik

Radovi se predaju na srpskom i/ili engleskom jeziku. Svi radovi podležu lekturi koja je standardni deo uređivačke procedure. Bez obzira na to, jezik predatih radova mora biti jasan, koncizan i koherentan da bi recenzenti mogli da daju svoj doprinos, prevashodno u pogledu unapređenja sadržaja rada.

Tabele i ilustracije:

Naučni i stručni radovi, kao i radovi u rubrici Arhitektura ne bi trebalo da imaju više od 10 ilustracija. Ostali prilozi (Aktuelnosti, Prikazi knjiga itd.) ne bi trebalo da imaju više od 2 ilustracije.

Ilustracije i tabele treba da budu smeštene na odgovarajućim mestima u tekstu, a ne kao prilog na njegovom kraju. Ilustracije i tabele treba da budu numerisane sukcesivno, sa što kraćim informativnim nazivom, na srpskom i engleskom jeziku, i sa navedenim izvorom. Nazivi se smeštaju ispod ilustracija/iznad tabela i označavaju sa sa Sl./Tab. i prevode na engleski jezik sa oznakom Fig./Tab. Sve ilustracije i tabele treba da imaju uputnice u tekstu. Poziv na slike ili tabele u tekstu se označava: (Sl. 1) ili (Tab. 1).

Pored toga što su smeštene na odgovarajućim mestima u tekstu, ilustracije i tabele je potrebno prijaviti u adekvatnom formatu kao dodatne datoteke preko servisa ASEESTANT u koraku 4: Prijava priloga – Dopunske datoteke.

Format ilustracija (dijagrama, šema, grafikona, fotografija, crteža i sl): .JPG, rezolucija 300 pixels/inch, CMYK.

Format tabela: MS WORD dokument.

Izvore ilustracija navesti na samom kraju rada, nakon Referenci.

Napomene (fusnote):

Napomene se daju pri dnu strane u kojoj se nalazi komentarisani deo teksta. Mogu sadržati manje važne detalje, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima (npr. naučnoj građi, priručnicima itd.).

Naslov rada

Naslov rada treba da bude jasan i informativan, te da u najvećoj meri odražava sadržaj rada. Preporučuje se da delovi teksta imaju najviše tri nivoa naslova (glavni naslov, 1. i 2. nivo naslova).

Apstrakt/rezime:

Apstrakt treba da je napisan u 1 pasusu i da sadrži maksimalno 250 reči (na engleskom do 300 reči). Apstrakt treba da obezbedi kratak prikaz istraživanja, ciljeva i sintetički ilustruje metode, glavne rezultate i najvažnije zaključke. U apstraktu nema referenci i skraćenica, fusnota i napomena.

Za sve priloge koji ne pripadaju kategoriji naučnih i stručnih radova (Aktuelnosti, Nove knjige, Prikazi itd.) potrebno je dati kratak rezime do 100 reči sa najviše 3−5 ključnih reči.

Ključne reči:

Svaki rukopis ima 3−5 ključnih reči, odvojenih zarezima. Svaka ključna reč može biti jedna reč (npr. arhitektura, urbanizam itd.) ili sintagma (npr. prostorno planiranje, održivi razvoj itd.).

Struktura rukopisa

Strukturu rukopisa čine: 1) naslov, apstrakt i ključne reči na srpskom jeziku; 2) naslov, apstrakt i ključne reči na engleskom jeziku; 3) tekst rukopisa; 4) zahvalnica (opciono); 5) reference; 6) izvori ilustracija.

Tekst rukopisa

Elementi teksta treba da budu povezani po logičnom redosledu i da čine jasnu, razumljivu i koherentnu celinu. Uobičajeno je da tekst bude podeljen na poglavlja, od kojih prvo – Uvod i poslednje – Zaključak, čine 5−10% dužine teksta. Kao deo uvoda ili kao posebno poglavlje potrebno je dati teoretsku pozadinu istraživanja, kojim se ono povezuje sa sličnim dosadašnjim istraživanjima i objašnjava se odnos predmeta istraživanja prema širem teoretskom okviru.

Središnji, glavni deo teksta potrebno je struktirisati tako da generalno ima 3 celine: prvu, u kojoj se opisuje metodologija, drugu, u kojoj se opisuju rezultati i treću, koja daje diskusiju rezultata. Svaka celina može se sastojati od više poglavlja, koja treba da budu naslovljena tako da odražavaju sadržaj dela teksta.

Na ovaj način je struktuiran tekst u dokumentu Obrazac za prijavu radova.

Zahvalnica

Ukoliko je rad rezultat nekog projekta, napisati naziv i broj projekta i navesti instituciju koja ga finansira. Navode se pojedinci ili institucije koje su obezbedile materijalnu ili nematerijalnu podršku istraživanju.

Reference i stil citiranja

Pozivi na reference u samom tekstu vrše se navođenjem prezimena autora i godine izdanja dela (Brkić, 1992); ako ima dva autora, navode se oba prezimena i odvajaju zarezom (Hillier, Hanson, 1984)

Kada se citira deo teksta, pored prezimena i godine izdanja navodi se i tačan broj strane sa koje je tekst preuzet (Brkić, 1992, 112).

Pozivi na korišćene reference, čiji se spisak nalazi posle teksta, treba da se nađu na kraju rečenice, ispred tačke.

Spisak referenci sadrži sve izvore korišćene u radu. Svaka referenca citirana u tekstu treba da bude prisutna u spisku referenci i sve reference sa liste navedene u tekstu. Reference se navode po abecednom redu, latinicom, a onda hronološki. Koristi se Harvard stil citiranja.

Primeri:

• časopis:

Prezime autora, Prvo slovo imena. Godina izdanja. Naziv članka. Pun naziv časopisa, Broj izdanja, Brojevi stranica, DOI broj.

Graovac, A., Đokić, J., Teofilović, A., Teofilović, V. 2021. Uloga i dometi generalnog urbanističkog plana u savremenom planiranju Beograda. Arhitektura i urbanizam, 52, 7-15.

• elektronsko izdanje časopisa:

Prezime autora, Prvo slovo imena. Godina izdanja. Naziv članka. Pun naziv časopisa, [online] Broj izdanja, Brojevi stranica, Available at: Internet adresa [Accessed: datum ]

Graovac, A., Đokić, J., Teofilović, A., Teofilović, V. 2021. Uloga i dometi generalnog urbanističkog plana u savremenom planiranju Beograda. Arhitektura i urbanizam,52, Available at: https://aseestant.ceon.rs/index.php/a-u/article/view/28741/18037 [Accessed: 27.08.2021.]

• knjige:

Prezime autora, Prvo slovo imena. Godina izdanja. Naziv knjige. Mesto izdanja: Izdavač. 

Brkić, A. 1992. Znakovi u kamenu. Beograd: Savez arhitekata Srbije.

Alexander, C. 1977. Pattern Language. New York:  Oxford University Press.

Ako nije prvo izdanje:

Radović, R. 2001. Savremena arhitektura, između stalnosti i promena ideja i oblika u modernoj arhitekturi. 2 izd. Novi Sad: FTN i Stylos.

• poglavlja u knjigama, monografijama, tematskim zbornicima:

Prezime autora, Prvo slovo imena. Godina izdanja. Naziv poglavlja. U: Prezime urednika, Prvo slovo imena. ur. Godina. Naziv knjige.  Mesto izdanja: Izdavač, Broj stranica.

Maruna, M., Lazarević Bajec, N., Mihajlov, V. 2011. Analiza prilagođenosti obrazaca urbane strukture klimatskim promenama: primer nacrta plana detaljne regulacije „Ada Ciganlija“. U: Zlatanović-Tomašević, V., Gajić, R., Kaić, F. ur. 2011. Budućnost razvoja naselja u svetlu klimatskih promena. Beograd: Društvo urbanista Beograda, 227-246.

Detaljnije uputstvo za citiranje dostupno je ovde.

Pri sastavljanju Uputstva za autore korišćeni su izvori:

• Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS, Pravilnik o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa – Prilog 1: Uslovi za uređivanje naučnih časopisa („Službeni glasnik Republike Srbijeˮ, br. 159/2020)
• Mihailović, Dobrivoje (1999) Metodologija naučnih istraživanja, Beograd: Fakultet organizacionih nauka.