Otvoreni plan u stambenoj arhitekturi: Poreklo, razvoj i pristupi prostornom integrisanju / Open-plan in Housing Architecture: Origin, Development and Design Approaches for Spatial Integration

Sažetak

Otvoreni plan je termin koji u arhitekturi označava princip prostornog integrisanja funkcija. Iako je pojam u širokoj upotrebi u nauci i praksi, veoma malo istraživanja je usmereno u pravcu njegovog suštinskog razumevanja. Od pedesetih godina XX veka kada je termin prvi put uveden u arhitektonsku terminologiju, otvoreni plan se neprestano dovodi u vezu sa principom fleksibilnosti i tekućeg prostora, ali do sada nije na adekvatan način pojašnjena njihova relacija. Sa druge strane, iako je njegova primena nešto što se u velikoj meri podrazumeva kod svakog savremenog stambenog prostora, jer doprinosi kvalitetu prostornog komfora, pogotovo kod stambenih prostora malih kvadratura, ne postoje istraživanja u kojima su ciljano razmatrane njegove prednosti i nedostaci, kao i pristupi prostornom integrisanju stambenih funkcija. Stoga je cilj ovog istraživanja da se rasvetli poreklo koncepta, njegov razvoj u stambenoj arhitekturi, prikažu najznačajniji primeri kod kojih je otvoreni plan na karakterističan način primenjen, kao i da se skrene pažnja na postojanje različitih projektantskih pristupa koji doprinose formiranju specifičnih vidova otvorenog plana.