Заједнички простори у развоју вишепородичног стамбеног склопа

Borjan D Brankov

doi:10.5937/a-u0-22134

Borjan D Brankov Istraživač saradnik, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije

DOI: https://doi.org/10.5937/a-u0-22134

Sažetak

Период 20. века одликује већи број друштвених промена, развоја индустрије, као и промена у структури породице. Поред тога један од великих покретача потребе за новим стамбеним простором је велико ратно разарање на територији Европе у току 2 светска рата. Знатан недостатак стамбеног простора је довео до масовне изградње.

У раду су идентификована три различита периода у развоју вишепородичног становања на основу промена током 20. века. Први период представља време након Првог светског рата и од 1920их до 1930их година, други период истиче развој индустрије у становању око и након Другог светског рата од 1930их до 1950их година и трећи период обележавају промене које наступају у времену од 1950их до 1980их година. Сваки временски период одликује напредак или еволуирање како проблема који мотивишу развој вишепородичног становања, тако и иновативних решења у пројектовању. Услед јаснијег сагледавања промена одабрана су три примера изведених објеката из сваког периода. Сваки пример је у одређеном својству експериментална архитектура и издвајају их специфични концепти у приступу пројектовању у том периоду, посебно заједничких садржаја у објекту. Рад кроз одабране примере вишепородичног становања сагледава просторну манифестацију друштвених и других промена. Фокус анализе у одабраним примерима представљају заједнички простори, док простор стана није предмет детаљније анализе. Сваки од три периода одликује висока иновативност и показатељ да вишепородично становање може на различите начине да одговори на захтеве и идеје у различитим периодима.

Biografija autora

Borjan D Brankov, Istraživač saradnik, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije

Istraživač saradnik u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, student doktorskih studija na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, master inženjer arhitekture (Univerzitet u Beogradu Arhitektonski fakultet)

Reference

Arijes F., Dibi Ž. (2004). Istorija privatnog života: od Prvog Svetskog rata do naših dana.

Bajić, T. (2010). Дом-комуна - стамбени експеримент руског конструктивизма, Архитектура и урбанизам, бр. 30, стр. 34-46

Brankov, B. (2019). Common areas in multi-family housing in Serbia: case study of Cerak Vinogradi, Belgrade. FACING POST-SOCIALIST URBAN HERITAGE - Proceedings of the 3rd international doctoral−postdoctoral conference, Faculty of Architecture, Budapest University of Technology and Economics (BME), pp. 42-45.

Buchli, V. (1998). Moisei Ginzburg's Narkomfin Communal House in Moscow: Contesting the social and material world. Journal of the Society of Architectural Historians, 57(2), 160-181.

Frempton, K. (2004). Moderna arhitektura: kritička istorija. Beograd: Orion Art

Heckmann, O., Schneider, F., Zapel, E. (2018). Floor Plan Manual Housing, Basel: Birkhauser Verlag Gmbh

Ilić, D. (1996) Višespratne stambene zgrade – kolektivno porodično stanovanje u novim uslovima. U Stanovanje u višeporodičnim spratnim zgradama u novim tržišnim uslovima – Stanovanje 1. Niš: Prosveta

Jacques, L. (1987). Le Corbusier, une encyclopédie. Paris: Centre George Pompidou.

Kostof, S., Castillo, G. (1995). A history of architecture: setting and rituals. New York: Oxford University Press.

Lisicki. E. (2016). Arhitektura Rusije dvadesetih: Rekonstrukcija arhitekture u Sovjetskom Savezu, Beograd: Orion Art

Лојаница, В. (2019). Архитектонска организација простора: Становање – тематске целине, Београд: Универзитет у Београду – Архитектонски факултет

Marzá, F., & Moyano, N. (2004). Walden 7: Taller de Arquitectura. Quaderns d'arquitectura i urbanisme, (244), 18-53.

Milenković B. (1979) Napomene za jednu temu 2, u Stanovanje 2, Posebna izdanja, br. 9, Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije

Gausa, M. (1998), Housing: new alternatives: new systems, Birkhauser, Actar, Barcelona

Per, A. F., Mozas, J. (2013). 10 Stories of Collective Housing: Graphical Analysis of Inspiring Masterpieces. A+ t architecture Publishers.

Rabinowitz, D. (2012). Residual residential space as commons. International Journal of the Commons, 6(2), 302-318.

Radović, R. (2001). Savremena arhitektura: između stalnosti i promena ideja i oblika. Fakultet tehničkih nauka.

Schneider. T. & Till, J. (2007). Flexible Housing. Oxford: Architectral Press.

Teige, K. (2002) The minimum dwelling. MIT press.

Trbojević, R. (1975). Analiza arhitektonskih karakteristika prefabrikovanih sistema (fleksibilnost). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet

Živković M. (1980). Sociološki ogledi o gradu i stanovanju, sveska 47, Arhitektonski fakultet