Кoнкурснa прaксa кao дeo плaнирaњa oбнoвe приoбaљa Београда пoчетком 21. вeкa

Sažetak

APSTRAKT

Актуелни процеси планирања приобаља Београда захтевају решавање веома важних локација кроз транспарентне демократске процедуре. Потреба да се унапред припремају пројекти за потенцијалне будуће инвеститоре настала је као резултат нових друштвено економских прилика. Урбанистичко планирање у периоду друштва у транзицији није више одраз тежњи ка највишим дометима струке већ иде у сусрет претпостављеним намерама и интересима потенцијалног приватног капитала. У условима нео либералние економије долази до занемаривања јавног интереса и одсуство осећаја за заједништво, што оставља последице на квалитет архитектуре и поступак планирања. Истраживање се бави студијом случаја, идентификацијом и анализом нове актуелне појаве која усмерава пажњу архитектонске струке и шире јавности према спорадичним конкурсним активностима на обалама река Саве и Дунава. У исто време пажња градских институција је нужно усмерена према интересовању приватних компанија као носиоца новог капитала. У највећем броју случајева то је и припрема локација у приобаљу Београда, односно припрема територија за будуће потенцијалне дивелопере. Анализирани примери су реализовани уз подршку и учешће струковних архитектонско урбанистичких удружења. Документација и хронолошка анализа открива парцијалне спорадичне конкурсне праксе које дају наду да ће поједини делови приобаља бити решавани кроз савремене концепте. Нови механизми утичу на покретање архитектонских конкурса као провера потенцијала одређене територије али, код нас они више не представљају обавезност у реализацији. Оваква пракса оставиће далекосежне последице на архитектуру и урбанизам приобалних зона.