Industrial heritage along belgrade waterfront in planning documents / Индустријско наслеђе дуж београдског приобаља у планским документима

Marko Nikolić; Milena Vukmirović

doi:10.5937/a-u0-28961

Marko Nikolić Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet, Departman za arhitekturu
Milena Vukmirović Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu

DOI: https://doi.org/10.5937/a-u0-28961

Ključne reči: културно наслеђе, приступ очувању, урбана обнова, београдска обала

Sažetak

Град Београд се налази на ушћу двеју река Саве у Дунав. Сходно томе, овај географски положај снажно је обликовао стратешки и геополитички значај Београда, као и његов идентитет. У последње две деценије развој неколико мега-пројеката, места на подручју обала река, имао је негативан утицај на културно наслеђе Београда и његов историјски градски пејзаж, негативно утичући на његову урбану морфологију и типологију. Разлог томе се види у ситуацији да је урбана обнова најчешће покренута економским интересима, док су очување значења и сећања на место занемарени. Заједно са овим процесима, појавио се низ грађанских иницијатива за спречавање досадашњег приступа на историјском наслеђу и указивање на потребу за јачим укључивањем грађана у процесе планирања и развоја града. Да би се прекинула ова тенденција и показала воља за постизањем даљег одрживог развоја, неопходно је редефинисати поступак заштите вредног културног наслеђа. То би се могло остварити стварањем новог приступа у заштити културне баштине у домену урбаног дизајна и планирања, узимајући у обзир све вредности, традицију, аутентичност и идентитет места. Сходно томе, рад ће се фокусирати на питања заштите наслеђа обала двеју река, његовог историјског и урбаног контекста, генезе културних и архитектонских вредности. Даље, истраживаће се могућности различитих приступа у презентацији и савременом коришћењу напуштене и уништене баштине на обали, како би се дефинисао нови, заједнички поступак који ће бити у складу са циљевима развоја града, очекивањима грађана и мерама заштите културног наслеђа.

Reference

Cizler, J. (2016). Aktiviranje napuštenih industrijskih objekata u gradovima: instutucionalna ograničenja u Srbiji (Activation of former industrial buildings in cities: institutional limitation in Serbia). Vol. Doctoral dissertation. Belgrade: University of Belgrade - Faculty of Architecure.
Dajč, H. (2012). Uspon i degradacija Savskog priobalja, Limes Plus. Identitet Beograda, no. 1-2, pp. 97-112.
Detailed regulation plan for the part of the central zone - spatial unit marina "Dorćol" (2005)
Detailed regulation plan for part of the Ada Huja area (2012)
Đukić, A., Vukmirović, M., Vaništa Lazarević, E. (2014). Planski okvir, projekti, konkursna rešenja i vizije za uređenje Savskog amfiteatra. U: Izgradnja, 3-4, str. 103-121.
General Urban Plan of Belgrade (2016)
Institute for the Protection of Cultural Monuments of the City of Belgrade. "Milan Vapa’s Paper Mill." http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/savski_venac/fabrika_hartije_milana_vape.html, 2012a. (accessed April 10, 2020).
—. "Railway Station." Cultural Propreties of Belgrade. 2012b. http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/savski_venac/zeleznicka_stanica.html (accessed April 10, 2020).
—. "State Print-shop Building." Cultural Propreties in Belgrade. 2012c. http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/savski_venac/zgrada_drzavne_stamparije.html (accessed April 10, 2020).
—. "Steam Mill." Cultural propreties in Belgrade. 2012d. http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/savski_venac/parni_mlin.html (accessed April 10, 2020).
Mihajlov, S. (2011). Nastanak i razvoj industrijske zone na desnoj obali Dunava u Beogradu od kraja 19. do sredine 20. veka (The origin and development of the industrial zone on the right bank of the Danube in Belgrade from the end of 19th to the midle of the 20th century). Nasleđe, no. 12, pp. 91-116.
Nikolić, M. and Roter Blagojević, M. (2018). Potentials of the Belgrade Industrial Heritage in the Context of Tourism Development. In: HERITAGE for PLANET EARTH, Proceedings ofthe 20th General Assembly of the International Experts of the Romualdo DelBianco Foundation (pp. 93-99). Florence: Romualdo DelBianco Foundation.
Nikolić, M., Drobnjak, B. and Kuletin Ćulafić, I. (2020). The Possibilities of Preservation, Regeneration and Presentation of Industrial Heritage: The Case of Old Mint “A.D.” on Belgrade Riverfront. Sustainability 12 (13), pp. 1-36.
Plan of the General Regulation of the Construction Area of the Local Self-government unit - City of Belgrade (2016)
Plan of detailed regulation of the spatial unit Kosančićev venac (2007)
Plan for detailed regulation of the block between Dunavska and Tadeusa Košćuškog streets and and Vojvoda Bojovic Boulevard (2012)
Regional Spatial Plan of the Administrative Area of the City of Belgrade (2011),
Spatial plan of the special purpose area for the development of part of the Belgrade coastal area - the Sava riverfront area for the project "Belgrade Waterfront" (2015)
The Nizhny Tagil charter for the Industrial Heritage. July 2003, https://www.icomos.org/18thapril/2006/nizhny-tagil-charter-e.pdf (accessed April 10, 2020).
Vukmirović, M. (2020). Belgrade’s Waterfront Revitalization. In: Belgrade. The 21st Century Metropolis of Southeast Europe, by Biljana Arandelovic and Milena Vukmirović, (pp. 145-167). Springer International Publishing.
Vuksanović-Macura, Z. (2015). Bara Venecija i Savamala - železnica i grad (Bara Venecija and Savamala: The railway and the city. Nasleđe, no. 16, pp. 9-26.