ПРОСТОРНИ РАЗМЕШТАЈ И СТАРОСНА СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА КАО ФАКТОР ОГРАНИЧЕЊА (РАВНОМЕРНОГ) РАЗВОЈА СРБИЈЕ
Sažetak
Апстракт. Становништво, односно људски ресурси, носиоци су економског и социјалног развоја. Демографски развој обликован природном (рађање и умирање) и механичком компонентом (досељавање/одсељавање), а представљен променама у броју и структурама становништва може да стимулише, успорава или буде ограничење економског, социјалног и укупног просторног развоја.
Демографске промене у Србији у првој деценији 21. века представљају наставак негативних тендеција започетих у последњој деценији 20. века, значајно подстакнутих политичким и друштвено-економским процесима. У последњој деценији промене су биле интензивније, демографски развоја су обележиле изразита депопулација, слабљење демографских потенцијала и старење становништва. Ово је за последицу имало и повећање неравномерности у територијалном размештају становништва (драстично пражњење сеоских и неразвијених подручја).
Циљ овог истраживања је анализа демографских промена у Србији у последњем међупописном периоду, просторни размештај и старосна структура становништва као фактора развоја, односно ограничења равномерног развоја.