Studija prelaznog prostora u arhitektonskoj analizi Branislava Milenkovića

Anđelka Bnin-Bninski

doi:10.5937/a-u0-65177

Anđelka Bnin-Bninski Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/a-u0-65177

Ključne reči: Бранислав Миленковић, архитектонска анализа, прелазни простор, гестови становања, пројектантско истраживање

Sažetak

Predmet rada je prelazni prostor u arhitektonskoj analizi Branislava Milenkovića. Istraživanje polazi od pretpostavke da Milenkovićev pristup arhitektonskoj analizi odlikuje naročita savremenost, te da je potencijal za njegovu aktuelizaciju sadržan u domenu projektantskog istraživanja (design-driven research). Motiv za ovu studiju proizilazi iz problema savremenog profesionalnog konteksta u kome je arhitektonska delatnost pojednostavnjena pod pritiscima globalne tržišne ekonomije i finansijske efikasnosti. U ovakvim okolnostima, kreativni, kritički i društveno odgovorni angažman arhitekte je osporen i svodi se na proizvodnju rešenja, u vidu stabilnih i jasnih odgovora na prostorne zahteve građevinske industrije. Prema tome, ova studija ističe poseban značaj Milenkovićeve profesionalne pozicije, jer se zalaže za pomeranje težišta sa precizne formulacije arhitektonskih rešenja, na problematizaciju dinamičnih odnosa između prostora i korisnika; prelazni prostor se pritom uzima kao poligon za ispitivanje mogućnosti za promišlјeno i kritičko delovanje.

Rad predstavlјa transdisciplinarnu teorijsku studiju koja ima za cilј kritičko razmatranje koncepta prelaznog prostora kao fundamentalnog za projektantski proces i arhitektonsku analizu. Analiza dinamike odnosa između prostora i korisnika oblikovana je oko savremenih teorija gesta; ona obuhvata značajne autore i referentne izvore iz domena arhitekture, filozofije i antropologije: Gec (Goetz), Bendžamin (Benjamin), Ingold (Ingold), Ože (Augé), Lefevr (Lefebvre), Evans (Evans). Cilј studije je da istraži Milenkovićev koncept prelaznog prostora kao princip dinamičnog odnosa između gesta korisnika i prostornog gesta i da u odnosu na teoriju gesta ponudi detalјno razumevanje Milenkovićevog prelaznog prostora kroz njegovu usložnjenu analizu. Krajnji cilј rada je da u domenu teorije ispita da li koncept prelaznog prostora otvara mogućnost za kritičko delovanje u savremenom projektantskom istraživanju.

Reference

Augé, M. 2009. Pour une anthropologie de la mobilité. Manuels Payot. Paris: Éditions Payot & Rivages.

Benjamin, A. 2017. Gesture and Expression: Interrupting Lament's Repetition Walter Benjamin and Sophocles' Electra. U: Figal, G. and Zimmermann, B. (eds.). International Yearbook for Hermeneutics. Tubingen: Mohr Siebeck Press, 13–30.

Benjamin, A. 2005. Porosity at the Edge: Working through Walter Benjamin’s ‘Naples’. Architectural Theory Review, 10(April), 33–43.

Benjamin, W. and Lacis, A. 1986. Naples. In: Reflections: Essays, Aphorisms, Autobiographical Writings. New York: Schocken.

Bnin-Bninski, A. 2024. Tactics of the design-driven research. Electoral course curriculum, Master studies, second year. Faculty of Architecture, University of Belgrade, Belgrade, Serbia.

Bnin-Bninski, A. 2018. The role of architectural drawing in the dynamics of living space partition. PhD dissertation, University of Belgrade. University of Belgrade Repository.

Derrida, J. and Wigley, M. 2015. Invitation à Discussion. Entretien avec Mark Wigley'. In: Michaud, G., Maso, J. and Popovici-Toma, C. (eds.). Les Arts de l'espace: Ecrits et Interventions Sur l'architecture, 2nd edn. Paris: Ed. de la Différence, 233–256.

Dukanac, D., Milinković, M. and Bnin-Bninski, A. 2024. Calibrating the parallax view: Understanding the critical moments of Yugoslav post-socialist turn. Urban Planning, 9, 7641. https://doi.org/10.17645/up.7641

Evans, R. 1997. Figures, Doors, Passages. In: Evans, R. (ed.) Translations from Drawing to Building and Other Essays- AA Documents 2. London: Architectural Association, 55–90.

Evans, R. 1995. The Projective Cast: Architecture and Its Three Geometries. Cambridge, MA: MIT Press.

Goetz, B. 2011. Théorie des maisons: L'habitation, la surprise. Collection 'Art et architecture'. Lagrasse: Verdier.

Goetz, B. 2001. La Dislocation: Architecture et Philosophie. Paris: Passion.

Ingold, T. 2013. Une brève histoire des lignes. Translated by S. Renaut. Bruxelles: Zones sensibles.

Lefebvre, H. 1991. Critique of Everyday Life: Volume 1. London: Verso.

Lefebvre, H. 2008 La somme et le reste. Paris: Economica.

Milenković, B. 2009. Uvod u Arhitektonsku Analizu 1. Beograd: Građevinska knjiga.

Milenković, B. 2009. Uvod u Arhitektonsku Analizu 2. Beograd: Građevinska knjiga.

Obradović, T. 1994. Prelazni Prostori u Funkciji Promene Strukture Stana. In: Unapređenje Stanovanja, 416–420.

Simmel, G. 1997. Pont et porte. In: Jankélévitch, V. et al. (eds.) La tragédie de la culture et autres essais, 2nd edn, Rivages poche Petite bibliothèque 86. Paris: Ed. Rivages,161–165.

Vitgenštajn, L. 2024. Logičko-filozofski traktat (Tractatus Logico-philosophicus). Beograd: Miba books.

Vitgenštajn, L. 1980. Filozofska istraživanja. Beograd: Nolit.

Wigley, M. 1995. The Architecture of Deconstruction: Derrida's Haunt. Cambridge, MA: MIT Press.