МИНИМАЛИЗАМ У АРХИТЕКТУРИ: АПСТРАКТНА КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА АРХИТЕКТУРЕ
Sažetak
Minimalizam u arhitekturi sadrži ideju o minimum kao vodeću stvaralačku tendenciju koja se razmatra i tumači u radu kroz empatiju i apstrakciju. U zapadnoj kulturi, korene ovako postavljene ideje nalazimo u empatiji Voringera (Wilhelm Worringe) i apstrakciji Maleviča (Kasimir Malevic). Voringer je u svojoj disertaciji “Apstrakcija i empatija” izneo svoje teze o psihologiji stila kroz koje je obrazložio dve suprotne osnovne forme: apstrakciju i empatiju (uživljavanje). Voringerov zaključak o empatiji, kao psihološkoj osnovi opažanja izraza, je značajan zahvaljujući verbalnom podudaranju sa savremenim minimalističkim izražavanjem. Njegova intuicija je svoj dalji korak imala u figuri Maleviča. Apstrakcija, kao izraz unutrašnje nesputane inspiracije, je odigrala odlučujuću ulogu u razvoju moderne umetnosti i arhitekture dvadesetog veka. Apstrakciju, koja predstavlja jednu od osnovnih metoda saznanja u psihologiji (odvajanje bitnih od nebitnih svojstava), Jung (Carl Jung) koristi za otkrivanje ideje. Minimalizam u arhitekturi naglašava nivo apstrakcije prema kome su individualne funkcije redukovane. Različita vrsta apstrakcije je prisutna u formi kao i u funkciji osnovnih elemenata: zida i prozora. Kroz studiju slučaja, navodi se primer Fuđimotoa (Sou Fujimoto) koji je nedvosmislen u svom zalaganju za autonomiju apstraktne konceptualizacije u arhitekturi.
