The Хабзбуршка политика контроле границе од ширења куге. Пример инструкција о здравственим питањима у 18. веку
Sažetak
U radu su analizirana dokumenta dvorske komisije za zdravstvena pitanja u Beču o merama za suzbijanje opasnosti od kuge na granici sa Osmanskim carstvom. Dokumenti se odnose na široko granično područje 30-tih godina 18. veka i obuhvataju istrukcije za unapređenje sanitarnog kordona, organizaciju kontumaca i raspoređivanje medicinskog osoblja. Mirnodopski period je značio novi način borbe države u odbacivanju rizika masovnog pomora stanovništva usled epidemija bolesti, čije uzroke tadašnja nauka još uvek nije poznavala. Postepeno prilagođavanje mehanizama odbrane od epidemija tokom veka trebalo je da dovede do boljeg predviđanja nivoa rizika i da se sanitarne mere u monarhiji, uz statističke procene, približe mehanizmima koji su postojali u drugim evropskim zemljama. Cilj ovog rada je da prikaže korake u uspostavljanju jedinstvenog mehanizma odbrane od kuge u različitim habzburškim pograničnim provincijama.
Reference
2. Roksandić D. Posavska krajina/granica od 1718. do 1739. godine. Ekonomska i ekohistorija: časopis za gospodarsku povijest i povijest okoliša. 2007; 3 (1): 62-82.
3. Ђорђевић М, Милтојевић М. Превенција хабзбуршких власти од ширења заразних болести у Србији у првој половини XVIII века. Теме 2014; 38 (4): 1611-1626.
4. Samardžić N. Istorija zdravstvene kulture i obnova časopisa Acta: Nove teorijske i istraživačke pretpostavke. Acta hist. med. stom. pharm. med. vet. 2013; 32: 9-20.
5. Škrlec L. N. Stvaranje jedne institucije prosvijećenog apsolutizma: Kraljevsko vijeće za Kraljevine Dalmaciju, Hrvatsku i Slavoniju. In: Vranjican S, Jovanović N. Nikola editors. Škrlec Lomnički 1729-1799. Zagreb: HAZU, Pravni fakultet u Zagrebu; 2007; 47-264.
6. Ђорђевић М. Краљевство Србија 1718-1739. Ниш: Филозофски факултет; 2018.
7. Heppner H. The Treaties of Požarevac and their impact on Europe. Istraživanja 2019; 30: 87-96.
8. Skenderović R. Kuga u Požegi i Požeškoj kotlini 1739. godine. Scrinia Slavonica 2003; 3: 15770.
9. Станојевић Г. Епидемија куге у Србији 1719. године и превентивне мјере у Венецији, Српски архив за целокупно лекарство 1973; 11-12: 937-942.
10. Đorđević M. Sanitary Policy of Habsburg Monarchy and organisation of Paraćin Quarantine in the 18th Century. Acta hist. med. stom. pharm. med. vet. 2016; 35 (1): 29–38.
11. Horbec, I. Zdravlje naroda – bogatstvo države. Prosvijećeni apsolutizam i počeci sustava javnoga zdravstva u Hrvatskoj. Zagreb: Hrvatski Institut za povijst; 2015.
12. Skenderović R. Sanitarni kordon na Savi i začetci javnog zdravstva u Slavoniji. In: Ostajmer Branko editor. Rijeka Sava u povijesti, Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest-Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje; 2015; 315-327.
13. Bazala V. Dokumenti o zdravstvu u Vojnoj krajini, naročito o takozvanom kužnom kordonu. Acta Historica medicinae pharmaciae, veterinae. 1961; 1–2: 64–82.
14. Архив Војводине, ТаЖ, Кутија 1, Предакта, No. 2/1731.
15. Živojinović D. Nekoliko podataka o kugi na Levantu u XVIII veku. Acta Historica medicinae pharmaciae, veterinae. 1961; 1–2: 170-178.
16. Österreichisches Staatsarchiv, Kriegsarchiv, Zentralstellen, Wiener Hofkriegsrat, Sonderreihe (AT-OeStA - KA ZSt HKR SR Militärgrenze Bücher 29, 511-512, 514).
17. Belicza B. Zdravstvo i zdravstvene prilike Slavonije u 18. stoljeću. In: Čalić D, Berber Đ. Editor. Zbornik radova Peti znanstveni sabor Slavonije i Baranje. Vinkovci-Osijek; 1991: 293-304.
