Prilog proučavanju Prestolonaslednikovog dvorca u Beogradu

  • Tijana S Borić Univerzitet u Nišu, Fakultet umetnosti u Nišu, Departman za primenjene umetnosti
DOI: https://doi.org/10.5937/artefact3-15055
Ključne reči: Serbia||, ||Srbija, ruler's space||, ||vladarski prostor, palace||, ||palata, crown||, ||dinastija, COURTS||, ||dvorovi, architecture||, ||arhitektura,

Sažetak


Predmet istraživanja rada predstavlja dvorac za prestolonaslednika Mihaila Obrenovića koji se nalazio u okvirima centralnog dvorskog prostora dinastije Obrenović, u neposrednoj blizini Terazija u Beogradu. Cilj rada jeste da, na osnovu uistinu oskudnih postojećih izvora i dostupnih svedočanstava, rekonstruiše prvobitni izgled ovog prestoničkog zdanja koje je pravljeno sa idejom stvaranja jedne vladarske rezidencije koja je uprostorena u okvirima savremenih shvatanja vladarskog habitusa. Istraživački fokus stavljen je na polazišne osnove za koncipiranje i konstituisanje ovog reprezentativnog arhitektonskog zdanja angažovane retorike koje je građeno i opremano spram funkcija i potreba zvanične kneževe palate. S obzirom na društvenu relanost, nagle promene na političkoj sceni i izmenjena shvatanja vlasti u okvirima srpske države, rasvetljavaju se i konkretizuju razlozi i okolnosti zbog kojih se knez Miloš odlučio da svom nasledniku podari ovakav tip vladarske rezidencije. Istovremeno je namera da se ukaže na bitne izmene kada je reč o dosadašnjim atribucijama i pripisivanom autorstvu koje bi dalje ukazalo na nova posmatranja autorskih doprinosa i interpretacije evropskih uticaja na razvoj dvorske arhitekture u našoj sredini. Takođe se razmatraju okolnosti usled kojih je došlo do potpunog brisanja ovog toposa iz mentalne geografije žitelja srpske prestonice.

Biografija autora

Tijana S Borić, Univerzitet u Nišu, Fakultet umetnosti u Nišu, Departman za primenjene umetnosti
Docent na predmetu Opšta istorija umetnosti Departmana za primenjene umetnosti, Fakulteta umetnosti u Nišu

Reference

Adamson, J. (2000). Making of the Ancien – Regime Court, 1500–1700 in J. Adamson (Ed.), The Princely Courts of Europe: Ritual, Politics and Culture Under the Ancien Régime 1500–1750 (7–41). London: Weidenfeld & Nicolson.

Anonim, (1911). Novi dvor. Politika, br. 2593, 2, 6. april.

Borić, T. (2004). Terazije – arhitektonski i urbanistički razvoj. Beograd: Zlatousti.

Borić, T. (2014). Dvorovi dinastija Obrenović i Karađorđević u Srbiji (Neobjavljena doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet, Odeljenje istorije umetnosti.

Borić, T. (2017). Dvor u Savamali – temelj srpskog Beograda van šanca. Kultura, 155, 356–374.

Bertelli, S. (1986). The Courts of the Italian Renaissance. New York/Oxford: Sidgwick & Jackson.

Bogunović, S. G. (2005). Arhitektonska enciklopedija Beograda I–III. Beograd: Beogradska knjiga.

Borozan, I. (2006). Reprezentativna kultura i politička propaganda: spomenik knezu Milošu u Negotinu. Beograd: Filozofski fakultet.

Đorđević, T. (1983). Iz Srbije kneza Miloša. Kulturne prilike od 1815 do 1839. godine. Beograd: Prosveta.

Durković-Jakšić, Lj. (1957). Gospodarski konak u Beogradu. Godišnjak Muzeja grada Beograda, IV, 339–344.

Đurić-Zamolo, D. (1981). Graditelji Beograda 1815–1914. Beograd: Muzej grada.

Đurić-Zamolo, D. (1991). Stari konak u Beogradu. Godišnjak Muzeja grada Beograda, XXXVIII, 113–126.

Hristić, K.N. (1923). Zapisi starog Beograđanina. Beograd: Izdavačka knjižarnica Branislava Cerovića-Ajhšteta.

Jovanović, S. (1933). Ustavobranitelji i njihova vlada (1838–1858). Beograd: Geca Kon.

Jovanović, N. (2010). Knez Aleksandar Karađorđević (1806–1885). Beograd: Albatros plus, Službeni glasnik.

Kadijević, A. (1997). Jedan vek traženja nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi – sredina XIX – sredina XX veka. Beograd: Građevinska knjiga.

Kantorowicz, E. H. (1997). The King’s Two Bodies– A Study in Mediaeval Political Theology. Princeton University Press.

Revel, J. (1997). The Court in P. Nora (Ed.) The Construction of the French Past. Realms of Memory, Vol. II Traditions, (71–122). Columbia University Press.

Vanušić, D., Stojanović, A. i Poša P. (2012). Konak kneginje Ljubice, Enterijeri beogradskih kuća 19. veka, Beograd: Muzej grada Beograda.

Vujović, B. (1986). Umetnost obnovljene Srbije 1791–1848, Beograd: Prosveta, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

Makuljević, N. (2006). Pluralizam privatnosti. Kulturni modeli i privatni život kod Srba u 19. veku. U: A. Stolić i N. Makuljević (Ur.) Privatni život kod Srba u devetnaestom veku (17–53), Beograd: CLIO.

Marković, R. (1938). Pitanje prestonice u Srbiji kneza Miloša. Beograd: Štamparija Drag. Popovića.

Marlović, S. (2005). Traganje za izgubljenom celovitošću dvorskog kompleksa u Beogradu, Godišnjak Muzeja grada Beograda, LII, 195–251.

Milićević, M. Đ. (1876). Kneževina Srbija. Beograd: Državna štamparija.

Milićević, M. Đ. (1891). Knez Miloš u pričama. Beograd: Čupićeva zadužbina.

Mitrović, K. (2006). Dvor kneza Miloša Obrenovića. U: A. Stolić i N. Makuljević (Ur.) Privatni život kod Srba u devetnaestom veku (261–301), Beograd: CLIO.

Mitrović, K. (2006). Dvor kneza Aleksandra Karađorđevića. U: A. Stolić i N. Makuljević (Ur.) Privatni život kod Srba u devetnaestom veku (302–323), Beograd: CLIO.

Mitrović, K. (2008). Dvor kneza Miloša Obrenovića. Beograd: Istorijski muzej Srbije.

Nedić, S. (2001). O nekim pitanjima izvorne arhitekture Novog dvora, Nasleđe III, 57–66.

Nestorović, B. (2006). Arhitektura Srbije u XIX veku. Beograd: Art press.

Stojanović, S. (1912). Srpski neimar. Beograd.

Stranjaković, D. (1940). Mihailo i Julija. Beograd: Geca Kon.

Ćirković, S. (2011). Knjaz Mihailo Obrenović – Život i politika. Beograd: Dereta.

Zdravković, I. (1954). Kuća Stojana Simića – Simićevo zdanje, Godišnjak Muzeja grada Beograda, I, 206–208.

Živojinović, D. R. (2009). Kralj Petar Karađorđević. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Objavljeno
2017/03/24
Broj časopisa
Vol. 3 Br. 1 (2017): Artefact
Rubrika
Pregledni članak

Artefact omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons (CC BY) odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavlјuju u Artefact-u pristaju na sledeće uslove:

a)     Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavlјivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavlјivanja u ovom časopisu.

b)     Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavlјenog u časopisu (npr. postavlјanje u institucionalni repozitorijum ili objavlјivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavlјen u ovom časopisu.

c)     Autorima je dozvolјeno i podstiču se da postave objavlјeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavlјenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).