ИНКЛУЗИЈА У ПРАКСИ НАСТАВЕ СОЛФЕЂА – УЛВИЛА МЕТОДА МУЗИЧКЕ НОТАЦИЈЕ (ULWILA METHOD)
Sažetak
Један од важнијих задатака инклузивног приступа настави солфеђа јесте проналажење најсврсисходнијих поступака и метода којима наставник може да изађе у сусрет образовним потребама деце са сметњама у развоју. Основни циљ поменутог приступа јесте не само одговорити на потребе свих ученика, већ и подједнако укључити све ученике у наставне и образовне активности. С тим у вези, проналажење методских поступака и могућих решења која би ученицима са сметњама у развоју омогућила професионално музичко образовање, имало би вишеструки значај, како за социјализацију ученика са сметњама у развоју тако и за усавршавање и унапређивање самог процеса наставе солфеђа. Као једна од техника у оквиру инклузивног приступа у настави солфеђа, а која се односи на почетно музичко описмењавање јесте Улвила метода музичке нотације (Ulwila method). Овом методом омогућено је нотирање музике специјализованим системом боја којим се поједностављује традиционална музичка нотацијa. Као својеврстан вид имплементације приказане методе у области предвиђене наставним планом и програмом за наставу солфеђа у почетном музичком описмењавању, у раду су приказани предлози решавања одређених захтева из области мелодике, ритма и мелодијско – ритмичких диктата.
Reference
Bakos, A. (2018). Zenetanulás színesen – a színes kotta módszer magyar nyelvű kiadványai. Preuzeto sa http://www.parlando.hu/2014/2014-3/Bakos_Anita_Zenetanulas.pdf 2018 Mar 10.
Centre for Studies on Inclusive Education. Preuzeto sa http://www.csie.org.uk/inclusion/unesco-salamanca.shtml 2018 May 17.
Cvetković, V. i Mihaljica, J. (1999). Solfeđo za drugi razred šestogodišnje osnovne muzičke škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Cvetković, J. (2010). Podsticanje ispoljavanja muzičke inventivnosti kod dece najmlađeg uzrasta. U: Sretko Divljan (Ur.), Umetnost u metodikama nastave, Jagodina. Univerzitet u Kragujevcu, Pedagoški fakultet u Jagodini.117‒126.
Janjić, B. (2010). Zbirka primera inkluzivne prakse. Beograd: Ministarstvo prosvete Republike Srbije.
Jovanović, M. (2018). Inkluzivni pristup nastavi solfeđa u prvom ciklusu šestogodišnjeg osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja. Neobjavljen Završni rad na Master akademskim studijama, Fakultet umetnosti, Univerzitet u Nišu.
Jović Miletić, A. i Nikolić, Z. (1998). Solfeđo za treći razred šestogodišnje osnovne muzičke škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Kazić, S. (2013). Solfeggio: Historija i praksa. Sarajevo: Muzička akademija.
Manhart, J. (2007). MusikFarbenSpiel: Musizieren mit Menschen mit geistiger Behinderung Konzeption, Durchführung und Evaluation einer Unterrichtssequenz. Ludwig-Maximilians-Universität München. Preuzeto sa https://epub.ub.uni-muenchen.de/11824/1/serv_zula_manhart.pdf 2018 Feb 20.
Inkluzija. Preuzeto sa https://kostaman.edu.rs/inkluzija/ 2018 Jun 21.
Palotay, D. (2011). Értelmi sérült fiatalok zenei nevelésének mentálhigiénés vonatkozásai. Embertars, 3, 243‒257.
Vasiljević, Z. (1990). Solfeđo ritam − udžbenik za III i IV razred škole za osnovno muzičko obrazovanje. Knjaževac: Nota.
Vasiljević, Z. (1991). Metodika solfeđa. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
Vasiljević, Z. (1996). Solfeđo ritam − udžbenik za I i II razred škole za osnovno muzičko obrazovanje. Knjaževac: Nota.
Artefact omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons (CC BY) odredbe o autorskim pravima:
Autori koji objavlјuju u Artefact-u pristaju na sledeće uslove:
a) Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavlјivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavlјivanja u ovom časopisu.
b) Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavlјenog u časopisu (npr. postavlјanje u institucionalni repozitorijum ili objavlјivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavlјen u ovom časopisu.
c) Autorima je dozvolјeno i podstiču se da postave objavlјeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavlјenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).