Методичка функционалност интегративног приступа у слушању музике: Друга руковет, Ст. Ст. Мокрањца

  • Урош Н Симић ОШ „Надежда Петровић”, Београд
DOI: https://doi.org/10.5937/artefact5-22854
Ključne reči: garladns||, ||руковети, folk song||, ||народна песма, Mokranjac||, ||Ст. Ст. Мокрањац, MUSIC||, ||музика, LISTENING||, ||слушање музике, culture||, ||култура,

Sažetak


Лик и дело Стевана Стојановића Мокрањца свакако представља средиште српске историје музике, као и музичке културе. Према томе, његова дела морају да имају посебно место и у процесу наставе музичке културе, ако се узме у обзир да је упознавање са културом свог и других народа један од програмом прописаних циљева. Анализа уџбеника музичке културе за трећи разред основне школе показала је да се Мокрањцу и његовим руковетима приступа кроз обраду народне песме У Будиму граду – завршне песме Друге руковети. Овим радом представљамо приступ који подразумева да се кроз низ од пет наставних часова музичке културе обради свих пет народних песама, које су Мокрањцу биле инспирација за писање Друге руковети и да сáмо слушање ове композиције представља природну надоградњу. Посебан акценат ставља се на вишенаменски потенцијал народних песама. То подразумева да песме Друге руковети морају да остварују још неке наставне циљеве и задатке. Овакав начин рада, дакле, поред упознавања са делима Стевана Мокрањца, омогућава ученицима да остваре и друге наставне задатке као што су рад на почетном музичком описмењавању, развоју музичких способности, а све кроз оквир Друге руковети.

 

Biografija autora

Урош Н Симић, ОШ „Надежда Петровић”, Београд

Урош Симић рођен је 21.6.1994. године у Београду. Дипломирао је 2017. године на Учитељском факултету са просечном оценом 9,74, као најбољи студент генерације, док је мастер рад на тему Интегративни приступ садржајима наставе музичке културе у функцијији сценског извођења одбранио 2018. године са оценом 10 под менторством доц. др Александре Стошић. Током студија био је добитник стипендије коју Факултет додељује најуспешнијим студентима, а касније и стипендије Фонда за младе таленте Републике Србије – Доситеја. Од 2015. године је члан Центра за научно-истраживачки рад студената. Завршио је и средњу музичку школу „Др Војислав Вучковић”, на одсеку за соло певање 2019. године.

Током школске 2017/18. године ради као наставник музике културе у ОШ „Посавски партизани” у Обреновцу, а током исте године и на Учитељском факултету у Београду као сарадник-волонтер за предмете Методика наставе музичке културе II и Енглески језик за децу кроз песму и покрет. Од септембра 2018. године ради као наставник разредне наставе у ОШ „Надежда Петровић” у Београду у којој води и хор ученика млађих разреда.

Музиком се активно бави хорским певањем и то у хоровима цркве Покрова Пресвете Богородице (2011–2014), Певачком друштву Преображење (2014–) хору Ars Vocalis (2014–2017), Учитељском ансамблу Зора (2017–) и хору Храма светог Саве (2019–)


Библиографија:

  • Симић, У. (2017): „Мишљење наставника о примени савремених техничких средстава у разредној настави музичке културе”, Савремени изазови у васпитању и образовању – дидактички аспекти (зборник радова), Вршац, Виша школа за образовање васпитача.

  • Simić, U., Stoković, G., Ristić, M. (2018): „Pedagoški model izokrenute učionice u web okruženju”, Informacione tehnologije, obrazovanje i preduzetništvo (zbornik radova), Čačak, Fakultet tehničkih nauka.

  • Симић, У. (2018а): Интегративни приступ садржајима наставе музичке културе у функцији сценског извођења (необјављен мастер рад), Београд, Учитељски факултет

  • Симић, У. (2018б): „Примена технологије проширене реалности на часу обраде песме модела ‘Ми идемо преко поља’ ”, Зборник радова конкурса „Дигитални час”, Београд, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, http://zbornikradova.mtt.gov.rs/fileOpis/989

Reference

Alberta Education. (2007). Curriculum Integration: Making Connections. Edmonton, AB: Government of Alberta. https://education.alberta.ca/media/563581/guidingprinc_curr2007.pdf; 22.1.2018..

Vasilević, Z. (2006). Metodika muzičke pismenosti. Beograd: Akademija.

Gardner, H. (2011). Frames of Mind: The Theory of Multiple Intelligences. New York: Basic Book.

Despić, D. (1999). Harmonski jezik i horska faktura u Mokranjčevim delima. U D. Despić & V. Peričić (Ur.), Stevan Stojanović Mokranjac: život i delo. Beograd: Zavod za udžbenike; Knjaževac: Nota.

Konjović, P. (1999). Stevan St. Mokranjac. U D. Despić & V. Peričić (Ur.), Stevan Stojanović Mokranjac: život i delo. Beograd: Zavod za udžbenike; Knjaževac: Nota.

Makević, Z. (1991). Mokranjčeve rukoveti kao mogućnost uspostavljanja nacionalnog harmonskog idioma. Razvitak, broj 3, 31; 66-70.

Marinković, S. (2007). Muzika u XIX i prvoj polvini XX veka. U Istorija srpske muzike. Beograd: Zavod za udžbenike.

Marinković, S. (2007). Muzičko školstvo. U Istorija srpske muzike. Beograd: Zavod za udžbenike.

Miletić, A. (2010). Integracija tradicionalnog i klasičnog muzičkog obrazovanja u nastavi početnog muzičkog opismenjavanja. Beograd: Učiteljski fakutet. neobjavljena doktorska disertacija.

Miletić, A. (2011). Početno muzičko opismenjavanje na srpskom muzičkom jeziku. Beograd: Dijamant print.

Miletić, A., & Stošić, A. (2016). Pesma kao višenamensko nastavno sredstvo u razvoju muzičkih sposobnosti pri uvođenju učenika u elementarno muzičko obrazovanje. Didaktičko-metodički pristup i strategije - podrška učenju i razvoju dece. Beograd: Učiteljski fakultet.

Mokranjac, S.S. (1992). Svetovna muzika I - rukoveti. Beograd: Zavod za udžbenike; Knjaževac: Nota.

Radoš, K. (2010). Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike.

Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik. (2005). Nastavni program za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Službeni glasnik RS - prosvetni glasnik, broj 1, 54; 3-81.

Stojanović, G. (1996). Nastava muzičke kulture: Od I do IV razreda osnovne škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Stojanović, G. (2001). Komparativna metodologija nastave muzičke pismenosti i početnog čitanja i pisanja. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti. neobjavljena doktorska disertacija.

Stošić, A. (2007). Polifunkcionalnost pesme u nastavi muzičke kulture na mlađem školskom uzrastu. Užice: Učiteljski fakultet. neobjavljen magistraski rad.

Stošić, A. (2008). Pesma – spona u integrativnom pristupu nastave muzičke kulture, srpskog jezika i književnosti za decu. Književnost za decu u nauci i nastavi. Jagodina: Pedagoški fakultet.

Stošić, A. (2012). Udžbenik muzičke kulture - oslonac u radu učenika i nastavnika. Inovacije u nastavi, 2 (4); 21-30.

Stošić, A. (2016). Funkcionalnost udžbeničkog kompleta u razvoju vokalnih sposobnosti učenika mlađih razreda osnovne škole. Inovacije u nastavi, 29 (1); 60-76.

Galjević, M. (2016). Muzička kultura - udžbenik za 3. razred osnovne škole. Beograd: Bigz.

Grujić, G., & Sokolović, I.M. (2018). Maša i Raša, priručnik za učitelje uz udžbenički komplet muzička kultura - udžbenik za 3. razred osnovne škole. Beograd: Klet.

Grujić, G., & Sokolović, I.M. (2019). Maša i Raša, muzička kultura - udžbenik za 3. razred osnovne škole. Beograd: Klet.

Ilić, V. (2018). Muzička kultura za 3. razred osnovne škole. Beograd: Kreativni centar.

Ilić, G. (2019). Čarobni svet muzike - muzička kultura za 3. razred osnovne škole. Beograd: Klet.

Mitrović, Z. (2007). Muzička čarolija - za 3. razred osnovne škole. Beograd: Draganić.

Stojanović, G. (2016). Muzička kultura za 3. razred osnovne škole. Beograd: Zavod za udžbenike.

Objavljeno
2019/09/11
Broj časopisa
Vol. 5 Br. 1 (2019)
Rubrika
Pregledni članak

Artefact omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons (CC BY) odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavlјuju u Artefact-u pristaju na sledeće uslove:

a)     Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavlјivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavlјivanja u ovom časopisu.

b)     Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavlјenog u časopisu (npr. postavlјanje u institucionalni repozitorijum ili objavlјivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavlјen u ovom časopisu.

c)     Autorima je dozvolјeno i podstiču se da postave objavlјeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavlјenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).