Artefact https://aseestant.ceon.rs/index.php/artefact Univerzitet u Nišu, Fakultet umetnosti u Nišu, Republika Srbija sr-RS@latin Artefact 2406-3134 <p><strong><em>Artefact</em></strong> omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom <a href="http://ceon.rs/index.php/sr/">CEON</a>-a, primenjuje <a href="https://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/">Creative Commons (CC BY)</a> odredbe o autorskim pravima:</p> <p>Autori koji objavlјuju u <strong><em>Artefact</em></strong>-u pristaju na sledeće uslove:</p> <p>a) Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavlјivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavlјivanja u ovom časopisu.</p> <p>b) Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavlјenog u časopisu (npr. postavlјanje u institucionalni repozitorijum ili objavlјivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavlјen u ovom časopisu.</p> <p>c) Autorima je dozvolјeno i podstiču se da postave objavlјeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavlјenog rada (up. <a href="http://opcit.eprints.org/oacitation-biblio.html">Efekat otvorenog pristupa</a>).</p> OD VEČERINKI DO NOKTURNA – KODIFIKACIJA TRADICIJE U SAVREMENOST https://aseestant.ceon.rs/index.php/artefact/article/view/22084 Stvaralaštvo Dimitrija Bužarovskog je neiscrpna muzikološka riznica deklarisana njegovim stavom multistilizma i multižanrovizma. Tražeći originalnost u ukrštanju i nadgradnji idioma, posebno iz popularnih žanrova – folklora, popularne muzike i džeza, njegova dela su već nekoliko decenija primer kompozitorskih postupaka koji neoromantično grade nacionalnu školu, ali opet na jedan univerzalni globalni nivo. Zbog toga ona veoma vešto komuniciraju i na lokanom nivou, ali i u mnogo širem međunarodnom okruženju. Jedno od najizvođenijih dela Bužarovskog ciklus <em>Nokturna</em> za klavir (<em>Večerinke</em> u originalu) je tipičan primer transcendencije klasičnog u savremenog, popularnog u elitnog, jednoslojnog u višeslojnog, i jednostavnog u virtuoznog. Trena Jordanoska Sva prava zadržana (c) 2019-09-18 2019-09-18 5 1 10.5937/artefact5-22084 НЕКИ КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПРИМЕРИ КОДА ИЗ БЕТОВЕНОВОГ СТВАРАЛАШТВА https://aseestant.ceon.rs/index.php/artefact/article/view/22038 <p>Након опширног истраживања на тему коде у Бетовеновим делима, аутор је сматрао да би овакав рад био од користи, јер су у њему истакнути сви карактеристични примери кода из Бетовеновог стваралаштва, од почетних и кратких, које се пре могу назвати спољашњим проширењима, па до оних које представљају коде целог циклуса, а не само облика у чијем су саставу. Селекција овом приликом није примењена у зависности у оквиру ког формалног обрасца су се јавиле.</p> <p> </p> Danijela V Ilic Sva prava zadržana (c) 2019-11-12 2019-11-12 5 1 10.5937/artefact5-22038 Слушање музике у оквиру предшколског образовања у програмским документима и стручним публикацијама у Србији од краја XIX века до данас https://aseestant.ceon.rs/index.php/artefact/article/view/23084 Слушање музике једна је од веома значајних и учесталих активности које се реализују у предшколским установама, у оквиру музичког васпитања и образовања деце. У овом раду намера нам је била да сагледамо начин на који је слушање музике обрађено у програмским документима и стручним публикацијама коришћеним и објављеним у Србији од краја XIX века до данас, које сличности и разлике су уочљиве међу наведеним смерницама, те у којој мери су оне усклађене са иностраном литературом у овој области. У овом раду је најпре креиран својеврстан теоријски оквир, у ком су сумирани кључни ставови и резултати иностраних истраживања везаних за слушање музике. Потом су анализиране публикације, коришћене или објављене на нашим просторима, у којима је обрађена тема слушања музике, применом анализе садржаја, кроз одабране категорије. Установљене су сличности и разлике међу анализираним публикацијама у погледу постављених циљева за рад у домену слушања музике у предшколској узрасној фази, критеријума за одабир музичких садржаја и методских поступака.<p> </p> Maja S. Sokolović Ignjačević Sva prava zadržana (c) 2019-11-21 2019-11-21 5 1 10.5937/artefact5-23084 IKONOSTAS CRKVE SVETOG LUKE U KUPINOVU KAO PRILOG PROUČAVANJU SLIKARSKOG OPUSA JAKOVA ORFELINA https://aseestant.ceon.rs/index.php/artefact/article/view/19206 <p>Polazeći od uticaja Zlatne epohe baroka koja je na zapadu već bila na izmaku, u Srbiji je ona tek počela da se razvija, posebno u sakralnoj umetnosti. Slikarstvo ranog baroka nije stvarala homogena grupa slikara. Razvijalo se pod rusko-ukrajinskim, južnobalkanskim i uticajima koji su polako pristizali iz zapadnoevropskih centara umetnosti, a nova barokna shvatanja započela su izvođenjem zidnog slikarstva u novopodignutim srpskim crkvama. Na dalje, analizom istoriografskih podataka može se uopštavati dalji razvoj barokne sakralne umetnosti, koja sada dobija odlike visokog baroka, a koju odražava čvršća kulturna orijentacija ka Beču, crkvene i školske reforme. Srpsko slikarstvo poslednjih decenija 18. veka predstavljalo je skup raznorodnih shvatanja, ali su u osnovi preovlađivale likovne formulacije vodećeg majstora kasnobaroknog eklekticizma Jakova Orfelina, koji je svojom ličnošću i delom dao duhovni pečat našoj kulturi epohe prosvećenosti. Savremena tumačenja crkvenog slikarstva našla su prisustvo u delima Jakova Orfelina koji će pod uticajem prosvetiteljstva starozavetnu i novozavetnu tematiku tumačiti u okvirima istorijskog slikarstva. Upravo je ikonostas rokajnog stila crkve Svetog Luke u Kupinovu, koji je oslikao Jakov Orfelin u pozno baroknom-rokajnom maniru sa izvanrednom portretskom obradom likova i najfinijim kolorističkim rešenjima, primer nove orijentacija srpskog slikarstva 18. veka i kao takav reprezentativan primer kulturnog nasleđa epohe koja je unačajan segment srpske kulturne baštine.</p> Teodora A Filipović Sva prava zadržana (c) 2019-07-02 2019-07-02 5 1 10.5937/artefact5-19206 ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ТРАДИЦИОНАЛНE МОНГОЛСКE ЈУРТE И ЊЕНЕ ПРИМЕНЕ https://aseestant.ceon.rs/index.php/artefact/article/view/19499 <p>Јурта је мобилна, стамбена јединица кружне основе, израђена од ребара флексибилног дрвета и покривена филцом. Она представља веома снажан и поуздан тип шатора. Јурте су примарни тип становања<em> у</em> централној Азији, посебно Монголији, већ хиљадама година, у готово истом облику као што постоје и данас. На периферијама великих градова, попут престонице Улан Батора (Улаанбаатар) и Дарккана (Даркхан), налазе се неформална насеља, „гер окрузи”, у којима живи 40% укупне популације. Јурте у гер окрузима су ретко повезане градским водоводом и канализацијом, тако да су становници тих заједница принуђени да се међусобно организују ради решавања ових потреба. Традиционалне јурте су одрживе структуре врло добро прилагодиве за номадска друштва, али, када се налазе у градовима високе урбане густине, у непланираним и неформалним насељима, оне стварају проблеме као што су загађење ваздуха и околине. Овај прилог представља свеобухватно истраживање о јурт становању у Монголији и презентацију налаза о стамбеним условима у Гер-округу града Улан Батора током периода oд 2013 до 2015 године. Прилог се бави и темама као што су развој јурти у складу са одрживим параметрима, очувању културних вредности, и традиционалног градитељства. Будући да је избегличка криза последњих година привукла велику светску пажњу, монголску јурту такође треба посматрати и као потенцијално решење за избегличка склоништа и једну од опција за изградњу већих мобилних стамбених јединица.</p> <p>Кључне речи: Монголска архитектура, гер четврти, неформална насеља, номадски шатори, избегличка склоништа, традиционална архитектура.</p><p> </p> Sinisa S Prvanov Sva prava zadržana (c) 2019-11-12 2019-11-12 5 1 10.5937/artefact5-19499 Методичка функционалност интегративног приступа у слушању музике: Друга руковет, Ст. Ст. Мокрањца https://aseestant.ceon.rs/index.php/artefact/article/view/22854 <p>Лик и дело Стевана Стојановића Мокрањца свакако представља средиште српске историје музике, као и музичке културе. Према томе, његова дела морају да имају посебно место и у процесу наставе музичке културе, ако се узме у обзир да је упознавање са културом свог и других народа један од програмом прописаних циљева. Анализа уџбеника музичке културе за трећи разред основне школе показала је да се Мокрањцу и његовим руковетима приступа кроз обраду народне песме <em>У Будиму граду</em> – завршне песме <em>Друге руковети</em>. Овим радом представљамо приступ који подразумева да се кроз низ од пет наставних часова музичке културе обради свих пет народних песама, које су Мокрањцу биле инспирација за писање <em>Друге руковети</em> и да сáмо слушање ове композиције представља природну надоградњу. Посебан акценат ставља се на вишенаменски потенцијал народних песама. То подразумева да песме <em>Друге руковети</em> морају да остварују још неке наставне циљеве и задатке. Овакав начин рада, дакле, поред упознавања са делима Стевана Мокрањца, омогућава ученицима да остваре и друге наставне задатке као што су рад на почетном музичком описмењавању, развоју музичких способности, а све кроз оквир <em>Друге руковети</em>.</p><p> </p> Урош Н Симић Sva prava zadržana (c) 2019-11-12 2019-11-12 5 1 10.5937/artefact5-22854