THE ORTHOGRAPHY OF RESAVA IN THE BARANJA TRANSCRIPTION OF DUŠAN’S CODE
Abstract
The paper examines the characteristics of the orthography of Resava in the Baranja Transcription of Dušan’s Code, created at the beginning of the 16 ͭ ͪ century. The research included the following features: the writing of the grapheme x, the writing of the grapheme Q at the etymological place, the use of the grapheme J in front of j, the use of the ligature ] to mark the initial group [ja] and the use of the grapheme a to mark the aforementioned group after a vowel, the use of the graphemes e and j to mark the group [je] in all positions in the word, the use of the Greek letters, the latest punctuation system, and, lastly, the writing of the accents and spiritus lenis. A significant number of examples confirmed the use of the grapheme Q at the etymological place, the use of the grapheme J to mark the so-called reduced i, the use of the grapheme a to write the group [ja] after a vowel, the use of the comma and the full stop on the line on the bottom, as well as the writing of the accents and spiritus lenis. The research has also shown that the grapheme x was written in an isolated example, that the group [je] was primarily written by using graphemes j and e, which is in accord with the orthography of Resava, and, finally, that the rare use of the Greek letters is related to the Greek words. Therefore, it was concluded that the norms of the orthography of Resava were not consistently implemented in the Baranja Transcription of Dušan’s Code. The research also confirmed the coexistence of Raška and Resava orthographic norms in some cases.
References
Антић 2020: Александра Антић. „О неким графијским одликама Барањског преписа Душановог законика“. Филолог, 21, 217–238.
Грицкат-Радуловић 1975: Ирена Грицкат-Радуловић. „Језик Струшког преписа“. Законик цара Стефана Душана. Књига I. Струшки и Атонски препис, 124–157.
Грицкат-Радуловић 1975: Ирена Грицкат-Радуловић. „Језик Атонског преписа“. Законик цара Стефана Душана. Књига I. Струшки и Атонски препис, 213–220.
Грицкат 1978: Ирена Грицкат. „Одлике ресавске редакције у старијим преписима Душановог законика“. Јужнословенски филолог, 34, 112–148.
Грицкат-Радуловић 1997: Ирена Грицкат-Радуловић. „Језик Барањског преписа“. Законик цара Стефана Душана. Књига III. Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички и Софијски рукопис, 89–92.
Ђорђић 1990: Петар Ђорђић. Историја српске ћирилице : палеографско-филолошки прилози. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Ивић–Јерковић 2008: Павле Ивић–Вера Јерковић. „Правопис српскохрватских ћирилских повеља и писама XII и XIII века“. Студије из српске средњовековне писмености. Павле Ивић. Сремски Карловци–Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 361–588.
Јерковић 1980: Вера Јерковић. „Средњовековне ортографске школе код Срба“. Југословенски семинар за стране слависте, 31. Радоје Симић, Божо Ћорић. Београд: Међународни славистички центар, 19–28.
Јерковић 1983: Вера Јерковић. Српска Александрида: Академијин рукопис (бр. 352): палеографска, ортографска и језичка истраживања. Београд: Српска академија наука и уметности.
Јовић 2011: Надежда Јовић. Језик Хиландарског медицинског кодекса. Ниш: Филозофски факултет.
Лутовац Казновац 2019: Тамара Лутовац Казновац. Језик писама турских султана Дубровнику. Докторски рад. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Милановић 2004: Александар Милановић. Кратка историја српског књижевног језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Недељковић 1975: Олга Недељковић. „Проблем рађања ресавског правописа и повеље из доба кнеза Лазара (посебно у односу на интерпункцију и прозодијски систем)“. О кнезу Лазару : научни скуп у Крушевцу, 1971. Ур. Иван Божић, Војислав Ђурић. Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, 243–254.
Поломац 2008: Владимир Поломац. „Ресавски правопис у повељама кнеза Лазара и патријарха Спиридона“. Наслеђе: часопис за књижевност, уметност и културу, 9, 155–171.
Поломац 2010: Владимир Поломац. „Језик у повељи великог челника Радича манастиру Кастамониту из 1430/1431. године“. Савремена проучавања језика и књижевности: зборник са I научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. фебруара 2009. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Књ. 1. Ур. Милош Ковачевић, Радивоје Младеновић, Никола Рамић, Владимир Поломац. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 307–325.
Поломац 2016: Владимир Поломац. Језик повеља и писама Српске деспотовине. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Стефановић 1997: Димитрије Стефановић. „Опис Барањског рукописа“. Законик цара Стефана Душана. Књига III. Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички и Софијски рукопис, 83–87.
Чигоја 2008: Бранкица Чигоја. „Неколико напомена о термину ресавски правопис (Према новијим истраживањима)“. Теоријско-методолошки оквир за модернизацију описа српског језика (I). 3, Međunarodni naučni sastanak slavista u Vukove dane, 36. Београд: Међународни славистички центар, 191–201.
