РЕСАВСКИ ПРАВОПИС У БАРАЊСКОМ ПРЕПИСУ ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА
Sažetak
Радом се покушава утврдити присуство најизразитијих одлика ресавске правописне школе у Барањском препису Душановог законика, насталом у првој четвртини XVI века. Пажња је усмерена на употребу дебелог јер, писање графеме Q на месту које јој по етимологији припада, употребу графеме J у функцији обележавања тзв. редукованог и, бележење гласовне вредности [ја] графемом a, употребу графема j и e за означавање гласовне вредности [је], употребу грчких слова, писање запете и тачке на доњој линији реда у оквиру новијег система интерпункције, те на редовну употребу спирита и акценатских знакова
Reference
Антић 2020: Александра Антић. „О неким графијским одликама Барањског преписа Душановог законика“. Филолог, 21, 217–238.
Грицкат-Радуловић 1975: Ирена Грицкат-Радуловић. „Језик Струшког преписа“. Законик цара Стефана Душана. Књига I. Струшки и Атонски препис, 124–157.
Грицкат-Радуловић 1975: Ирена Грицкат-Радуловић. „Језик Атонског преписа“. Законик цара Стефана Душана. Књига I. Струшки и Атонски препис, 213–220.
Грицкат 1978: Ирена Грицкат. „Одлике ресавске редакције у старијим преписима Душановог законика“. Јужнословенски филолог, 34, 112–148.
Грицкат-Радуловић 1997: Ирена Грицкат-Радуловић. „Језик Барањског преписа“. Законик цара Стефана Душана. Књига III. Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички и Софијски рукопис, 89–92.
Ђорђић 1990: Петар Ђорђић. Историја српске ћирилице : палеографско-филолошки прилози. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Ивић–Јерковић 2008: Павле Ивић–Вера Јерковић. „Правопис српскохрватских ћирилских повеља и писама XII и XIII века“. Студије из српске средњовековне писмености. Павле Ивић. Сремски Карловци–Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 361–588.
Јерковић 1980: Вера Јерковић. „Средњовековне ортографске школе код Срба“. Југословенски семинар за стране слависте, 31. Радоје Симић, Божо Ћорић. Београд: Међународни славистички центар, 19–28.
Јерковић 1983: Вера Јерковић. Српска Александрида: Академијин рукопис (бр. 352): палеографска, ортографска и језичка истраживања. Београд: Српска академија наука и уметности.
Јовић 2011: Надежда Јовић. Језик Хиландарског медицинског кодекса. Ниш: Филозофски факултет.
Лутовац Казновац 2019: Тамара Лутовац Казновац. Језик писама турских султана Дубровнику. Докторски рад. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Милановић 2004: Александар Милановић. Кратка историја српског књижевног језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Недељковић 1975: Олга Недељковић. „Проблем рађања ресавског правописа и повеље из доба кнеза Лазара (посебно у односу на интерпункцију и прозодијски систем)“. О кнезу Лазару : научни скуп у Крушевцу, 1971. Ур. Иван Божић, Војислав Ђурић. Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, 243–254.
Поломац 2008: Владимир Поломац. „Ресавски правопис у повељама кнеза Лазара и патријарха Спиридона“. Наслеђе: часопис за књижевност, уметност и културу, 9, 155–171.
Поломац 2010: Владимир Поломац. „Језик у повељи великог челника Радича манастиру Кастамониту из 1430/1431. године“. Савремена проучавања језика и књижевности: зборник са I научног скупа младих филолога Србије одржаног 14. фебруара 2009. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, Књ. 1. Ур. Милош Ковачевић, Радивоје Младеновић, Никола Рамић, Владимир Поломац. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 307–325.
Поломац 2016: Владимир Поломац. Језик повеља и писама Српске деспотовине. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Стефановић 1997: Димитрије Стефановић. „Опис Барањског рукописа“. Законик цара Стефана Душана. Књига III. Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички и Софијски рукопис, 83–87.
Чигоја 2008: Бранкица Чигоја. „Неколико напомена о термину ресавски правопис (Према новијим истраживањима)“. Теоријско-методолошки оквир за модернизацију описа српског језика (I). 3, Međunarodni naučni sastanak slavista u Vukove dane, 36. Београд: Међународни славистички центар, 191–201.