CONTRIBUTION TO THE STUDY OF THE RUSSIAN FORMALISM
Keywords:
Russian Formalism, defamiliarization, literariness, skaz, motivation, literary fact, literary evolution, novella, Vidosav Stevanović (1942–), Refuz mrtvak
Abstract
The Russian Formal School was active between 1915 and 1930 and represents one of the most influential directions in literary theory. Our intention was to present the main points of action of this school and to revalue some of its postulates as well. Views of members of the Russian Formalism that we analyzed were illustrated by examples from the story "Plod črevo tvojego" by Vidosav Stevanović. Our analysis has shown that the Russian Formalism is much more modern as a literary school than is most commonly thought.
References
Ахметагић 2014: Ј. Ахметагић, „Да ли је Шкловски убица душе?”, у: Д. Бошковић (ур.), Ускрснуће књижевности: 100 година руског формализма, Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, стр. 29–38.
Амброђо 1977: I. Ambrođo, Formalizam i avangarda u Rusiji, prevela sa italijanskog Vera Frangeš, pogovor napisao Aleksandar Flaker, Zagreb: Stvarnost.
Бекер 1986: M. Beker, Suvremene književne teorije: ruski formalizam, francuska nova kritika, poststrukturalistička američka kritika, estetika recepcije, marksistička kritika, Zagreb: Liber.
Бужињска, Марковски 2009: A. Bužinjska, M. P. Markovski, Književne teorije XX veka, prevod sa poljskog Ivana Đokić, Beograd: Službeni glasnik.
Бити 2000: V. Biti, Pojmovnik suvremene književne teorije, Zagreb: Matica hrvatska.
Гинтер 1983: H. Ginter, „Marksizam i formalizam”, Vidici: list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 157–168.
Долежел 2013: L. Doležel, „Narativne makrostrukture: veza između nemačke i ruske poetike”, u: Poetike Zapada: poglavlja iz istraživačke tradicije, sa engleskog prevela Radmila Popović, Beograd: Službeni glasnik, 2013, str. 145–170.
Долежел 2008: L. Doležel, Heterokosmika: fikcija i mogući svetovi, Beograd: Službeni glasnik.
Ejхенбаум 1970: B. Ejhenbaum, „Iluzija pripovedanja”, u: Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 241–244.
Ejхенбаум 1967: Б. Ејхенбаум, „Како је написан Гогољев Шињел?”, Летопис Матице српске, с руског превела Мира Бошков, год. 143, број 500 (новембар 1967), стр. 398–413.
Ејхенбаум 1983а: B. Ejhenbaum, „Ljermontov”, Vidici: list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 189–199.
Ejхенбаум 1989: Б. Ејхенбаум, „Новела – као бомба бачена из авиона”, Градина: часопис за књижевност, уметност и друштвена питања, год. 24, бр. 1 (1989), стр. 65–66.
Ejхенбаум 1983б: B. Ejhenbaum, „Oko pitanja ’formalista’: pregled i odgovor”, Vidici: list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 47–56.
Ејхенбаум 1996: Б. Ејхенбаум, „О’Хенри и теорија новеле”, Освит: књижевност, уметност, култура, гог. 6. број 17/18 (1996), стр- 7–41.
Јакобсон 1978a: R. Jakobson, „Najnovija ruska poezija”, u: R. Jakobson, Ogledi iz poetike, predgovor napisao Leon Kojen, Beograd: Prosveta, str. 49–57.
Jaкобсон 1978б: R. Jakobson, „Dominanta”, u: R. Jakobson, Ogledi iz poetike, predgovor napisao Leon Kojen, Beograd: Prosveta, str. 120–160.
Јакобсон 1978в: R. Jakobson, „Šta je poezija?”, u: R. Jakobson, Ogledi iz poetike, predgovor napisao Leon Kojen, Beograd: Prosveta, str. 105–119.
Jакобсон, Тињанов 1970: R. Jakobson, J. Tinjanov, „Problemi proučavanja jezika i književnosti”, u: Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 354–366.
Медведев 1976: P. Medvedev, Formalni metod u nauci o književnosti: kritički uvod u sociološku poetiku, Beograd: Nolit.
Петров 1970: A. Petrov, predgovor u: Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 7–80.
Петров Ного 1969: Р. Петров Ного, „Божји људи у данашњој Србији”, Поља: месечник за уметност и културу, год. 15, број 133/135 (1969), стр. 37.
Радуновић 2014: Д. Радуновић, „Естетска аутономија и друштвена модернизација у Русији у првој трећини двадесетог века: Четири рефлексије о наслеђу руског формализма”, у: Д. Бошковић (ур.), Ускрснуће књижевности: 100 година руског формализма, Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, стр. 21–28.
Рибникар Перишић 1976: V. Ribnikar Perišić, Ruski formalizam i književna istorija, Beograd: Mala edicija ideja.
Сакулин 1983: P. Sakulin, „Iz prve ruke”, Vidici, list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 58–63.
Стевановић 1984: V. Stevanović, Refuz mrtak, Beograd – Кragujevac: Beogradski izdavačko-grafički zavod, Srpska književna zadruga, Svetlost.
Тињанов 1970: J. Tinjanov, „Književna činjenica”, u: Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 267–286.
Tињанов 1970: J. Tinjanov, „O književnoj evoluciji”, u: Petrov, Aleksandar (priredio), Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 287–300.
Томашевски 1972: Б. Томашевски, Теорија књижевности, с руског превела Нана Богдановић, Београд: Српска књижевна задруга.
Томашевски 1983: B. Tomaševski, „Formalni metod: (umesto nekrologa)”, Vidici: list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 9–16.
Троцки 1983: L. Trocki, „Formalna škola poezije i marksizam”, Vidici: list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 36–46.
Хегел 1961: Г. В. Ф. Хегел, Естетика III, са немачког превео др Никола Поповић, Београд: Култура.
Шкловски 1964: В. Шкловски, „Сиже и стил”, Дело: књижевни месечни часопис, год. 10, бр. 3, књ. 10, стр. 340–351.
Шкловски 1970: V. Šklovski, „Umjetnost kao postupak”, u: Petrov, Aleksandar (priredio), Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 81–94.
Амброђо 1977: I. Ambrođo, Formalizam i avangarda u Rusiji, prevela sa italijanskog Vera Frangeš, pogovor napisao Aleksandar Flaker, Zagreb: Stvarnost.
Бекер 1986: M. Beker, Suvremene književne teorije: ruski formalizam, francuska nova kritika, poststrukturalistička američka kritika, estetika recepcije, marksistička kritika, Zagreb: Liber.
Бужињска, Марковски 2009: A. Bužinjska, M. P. Markovski, Književne teorije XX veka, prevod sa poljskog Ivana Đokić, Beograd: Službeni glasnik.
Бити 2000: V. Biti, Pojmovnik suvremene književne teorije, Zagreb: Matica hrvatska.
Гинтер 1983: H. Ginter, „Marksizam i formalizam”, Vidici: list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 157–168.
Долежел 2013: L. Doležel, „Narativne makrostrukture: veza između nemačke i ruske poetike”, u: Poetike Zapada: poglavlja iz istraživačke tradicije, sa engleskog prevela Radmila Popović, Beograd: Službeni glasnik, 2013, str. 145–170.
Долежел 2008: L. Doležel, Heterokosmika: fikcija i mogući svetovi, Beograd: Službeni glasnik.
Ejхенбаум 1970: B. Ejhenbaum, „Iluzija pripovedanja”, u: Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 241–244.
Ejхенбаум 1967: Б. Ејхенбаум, „Како је написан Гогољев Шињел?”, Летопис Матице српске, с руског превела Мира Бошков, год. 143, број 500 (новембар 1967), стр. 398–413.
Ејхенбаум 1983а: B. Ejhenbaum, „Ljermontov”, Vidici: list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 189–199.
Ejхенбаум 1989: Б. Ејхенбаум, „Новела – као бомба бачена из авиона”, Градина: часопис за књижевност, уметност и друштвена питања, год. 24, бр. 1 (1989), стр. 65–66.
Ejхенбаум 1983б: B. Ejhenbaum, „Oko pitanja ’formalista’: pregled i odgovor”, Vidici: list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 47–56.
Ејхенбаум 1996: Б. Ејхенбаум, „О’Хенри и теорија новеле”, Освит: књижевност, уметност, култура, гог. 6. број 17/18 (1996), стр- 7–41.
Јакобсон 1978a: R. Jakobson, „Najnovija ruska poezija”, u: R. Jakobson, Ogledi iz poetike, predgovor napisao Leon Kojen, Beograd: Prosveta, str. 49–57.
Jaкобсон 1978б: R. Jakobson, „Dominanta”, u: R. Jakobson, Ogledi iz poetike, predgovor napisao Leon Kojen, Beograd: Prosveta, str. 120–160.
Јакобсон 1978в: R. Jakobson, „Šta je poezija?”, u: R. Jakobson, Ogledi iz poetike, predgovor napisao Leon Kojen, Beograd: Prosveta, str. 105–119.
Jакобсон, Тињанов 1970: R. Jakobson, J. Tinjanov, „Problemi proučavanja jezika i književnosti”, u: Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 354–366.
Медведев 1976: P. Medvedev, Formalni metod u nauci o književnosti: kritički uvod u sociološku poetiku, Beograd: Nolit.
Петров 1970: A. Petrov, predgovor u: Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 7–80.
Петров Ного 1969: Р. Петров Ного, „Божји људи у данашњој Србији”, Поља: месечник за уметност и културу, год. 15, број 133/135 (1969), стр. 37.
Радуновић 2014: Д. Радуновић, „Естетска аутономија и друштвена модернизација у Русији у првој трећини двадесетог века: Четири рефлексије о наслеђу руског формализма”, у: Д. Бошковић (ур.), Ускрснуће књижевности: 100 година руског формализма, Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, стр. 21–28.
Рибникар Перишић 1976: V. Ribnikar Perišić, Ruski formalizam i književna istorija, Beograd: Mala edicija ideja.
Сакулин 1983: P. Sakulin, „Iz prve ruke”, Vidici, list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 58–63.
Стевановић 1984: V. Stevanović, Refuz mrtak, Beograd – Кragujevac: Beogradski izdavačko-grafički zavod, Srpska književna zadruga, Svetlost.
Тињанов 1970: J. Tinjanov, „Književna činjenica”, u: Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 267–286.
Tињанов 1970: J. Tinjanov, „O književnoj evoluciji”, u: Petrov, Aleksandar (priredio), Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 287–300.
Томашевски 1972: Б. Томашевски, Теорија књижевности, с руског превела Нана Богдановић, Београд: Српска књижевна задруга.
Томашевски 1983: B. Tomaševski, „Formalni metod: (umesto nekrologa)”, Vidici: list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 9–16.
Троцки 1983: L. Trocki, „Formalna škola poezije i marksizam”, Vidici: list za književnost i kulturu, broj 8 (1983), str. 36–46.
Хегел 1961: Г. В. Ф. Хегел, Естетика III, са немачког превео др Никола Поповић, Београд: Култура.
Шкловски 1964: В. Шкловски, „Сиже и стил”, Дело: књижевни месечни часопис, год. 10, бр. 3, књ. 10, стр. 340–351.
Шкловски 1970: V. Šklovski, „Umjetnost kao postupak”, u: Petrov, Aleksandar (priredio), Poetika ruskog formalizma, priredio Aleksandar Petrov, Beograd: Prosveta, str. 81–94.