"KOSOVIZATION" OF SERBIAN MONUMENTAL CULTURE AND CREATION OF NEW IDENTITIES
Abstract
Starting from the sociological understanding of culture as a set of determinants that channel social movements, the authors analyze the complex Kosovo-Metohija reality with a focus on material monumental heritage and its destruction with the aim of political revision of the past and falsification of Albanian identity. The vandalism of ethnic-religious instrumentalized Albanian groups is concealed by the construction of a media memory of collective memories, which aims at a manipulative strategy of gradually gaining the political support of world opinion. The analysis of characteristic case studies proved the destructiveness of the devastation of the monumental heritage for the Serbian identity, because without the symbolic bearers of the past, the national community that created also disappears. Demolished cemeteries, burned monasteries and churches, with expelled Serbs as bearers of symbolic meaning, opened up space for Albanian nationalists who, by "Kosovizing" Serbian cultural heritage, create their own identity, with the intention of showing that they have always lived in these areas. The theoretical framework is based on British cultural studies that use numerous forms of memorial culture to replace identity and change the culture of memory.
References
„Митолошки наратив у видео играма као облик медијске промоције културе“. Баштина, св. 59, Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић.
Дебре 2000: Дебре Режис. „Увод у медиологију“ (превела са француског Маријана
Ивановић). Клио, Београд.
Вучковић 2021: Бранислава Вучковић. „Медијска трансмисија и очување српског
културног идентитета на подручју Косова и Метохије 1999.-2015.“. докторска дисертација, Филозофски факултет у Приштини са измештеним седиштем у Косовској Митровици, Универзитет у Косовској Митровици.
Деспотовић, Глишин 2021: Љубиша Деспотовић-Вања Глишин. Геополитички идентитет
Републике Србије и Стратегија националне безбедности. Политика националне безбедности, год. XII, vol. 20. бр. 1/2021. стр. 21-35. Институт за политичке студије, Београд.
Ђорић 2012: Mарија Ђорић. „Теоријско одређење екстремизма“. Култура полиса, год. IX,
бр.17, стр. 45-62, Култура – Полис, Нови Сад.
Јанковић, Перић 2019: Немања Јанковић-Ненад Перић. „Калемегдан – очување и
усавршавање“. Баштина, 49: 371-384.
Јевтовић, Перић 2022: Ана Јевтовић-Ненад Перић. „Зaштита српске споменичне културе
на Косову и Метохији кроз модел британских студија културе“, Зборник радова конференције: Изазови савременог тренутка – куда даље?, стр. 60-77., ШумАрт Београд и Висока школа BLC College, Бања Лука.
Kansteiner 2002: Wulf Kansteiner. „Finding Meaning in Memory: A Methodological Critique of
Collective Memory Studies”. History & Theory, 41 (2), 179–197.
Епископ Павле 2013: Епископ рашко-призренски Павле. “Извештаји са распетог
Косова”. Издавачка фондација Архипепископије београдско-карловачке, Фондација Патријарх Павле, Београд.
Kitch 2008: Carolyn Kitch. „Placing Journalism Inside Memory – and Memory Studies. Memory Studies“. 1, 311–320, Routledge, New York and London.
Куљић 2006: Тодор Куљић. „Култура сећања: теоријска објашњења употребе
прошлости“. Чигоја штампа, Београд.
Lewin 1945: Kurt Lewin. „Resolving Social Conflicts – Selected Papers on Group dynamics“.
Harper & Row, New York.
Neiger 2020: Motti Neiger. „Theorizing Media Memory: Six Elements Defining the Role of the
Media in Shaping Collective Memory in the Digital Age“. Sociology Compass, 14(5): e12782
Радовановић, Ђекић 2017: Дејан Радовановић-Мирјана Ђекић. „После усвајања Резолуције
1244 (1999-2017)”. у: Д. Војводић, М. Марковић (ур.) Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији: историја, идентитет, угроженост, заштита, стр: 393-414. САНУ, Београд.
Павличић 2017: Јелена Павличић. „Српско споменичко наслеђе на Косову и Метохији у
светлу савремених теорија о културној баштини“. у Д. Војводић, М. Марковић (ур.): Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији: историја, идентитет, угроженост, заштита, стр: 485-505. Београд: САНУ.
Петровић, Камчевски: 2019 Александар Петровић-Данко Камчевски. „Косово на крају
историје: сажета анализа привида“. Нови Сад: Матица српска.
Рељић 2020: Митра Рељић. „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка
и језичка баштина“, Београд: САНУ.
Сурчулија Милојевић, Кулић 2020: Јелена Сурчулија Милојевић-Милица кулић. „Лажне
вести“ или дезинформације – (само)регулаторни оквир и изазови у пракси, Српска политичка мисао, год. 27. vol. 67, број 1/2020, стр. 177-204., Институт за политичке студије, Београд.
Шљивић 2021: Милена Шљивић. „Улога религије у формирању националног идентитета
Срба са Косова и Метохије“, Баштина, св. 53, стр. 329-339., Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић.
Zelizer 2008: Barbie Zelizer. „Why Memory’s Work on Journalism Does Not Refect
Journalism’s Work on Memory“. Memory Studies, 1, 75–83. Routledge, New York and London.
Laclau 1996: Ernesto Laclau. Emancipation(s), London: Verso.
Halbwachs 1992: Maurice Halbwachs: „On Collective Memory“, Chicago: University of
Chicago Press.
Zaštita kulturnog nasleđa na Kosovu, jul 2022. Misija OEBS-a na Kosovu, Priština.