"KOSOVIZATION" OF SERBIAN MONUMENTAL CULTURE AND CREATION OF NEW IDENTITIES
Sažetak
Полазећи од социолошког поимања културе као скупа детерминанти које каналишу друштвена кретања, аутори анализирају сложену косовско-метохијску стварност са фокусом на материјално споменично наслеђе и његово уништавање са циљем политичке ревизије прошлости и фалсификовања албанског идентитета. Вандалско деловање етничко-религијски инструментализованих албанских група прикривено је изградњом медијске меморије колективних сећања која за циљ има манипулативну стратегију постепеног придобијања политичке подршке светског мњења. Анализа карактеристичних студија случаја доказала је погубност девастирања споменичне баштине за српски идентитет јер без симболичких носилаца прошлости нестаје и национална заједница која га је стварала. Срушена гробља, запаљени манастири и цркве, са протераним Србима као носиоцима симболичког значења отворили су простор албанским националистима који „косовизацијом“ српског културног наслеђа креирају сопствени идентитет, с намером да прикажу како су одувек живели на овим просторима. Теоријски оквир заснован је британским студијама културе које бројне облике споменичне културе користе за замену идентитета и промену културе сећања.
Reference
„Митолошки наратив у видео играма као облик медијске промоције културе“. Баштина, св. 59, Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић.
Дебре 2000: Дебре Режис. „Увод у медиологију“ (превела са француског Маријана
Ивановић). Клио, Београд.
Вучковић 2021: Бранислава Вучковић. „Медијска трансмисија и очување српског
културног идентитета на подручју Косова и Метохије 1999.-2015.“. докторска дисертација, Филозофски факултет у Приштини са измештеним седиштем у Косовској Митровици, Универзитет у Косовској Митровици.
Деспотовић, Глишин 2021: Љубиша Деспотовић-Вања Глишин. Геополитички идентитет
Републике Србије и Стратегија националне безбедности. Политика националне безбедности, год. XII, vol. 20. бр. 1/2021. стр. 21-35. Институт за политичке студије, Београд.
Ђорић 2012: Mарија Ђорић. „Теоријско одређење екстремизма“. Култура полиса, год. IX,
бр.17, стр. 45-62, Култура – Полис, Нови Сад.
Јанковић, Перић 2019: Немања Јанковић-Ненад Перић. „Калемегдан – очување и
усавршавање“. Баштина, 49: 371-384.
Јевтовић, Перић 2022: Ана Јевтовић-Ненад Перић. „Зaштита српске споменичне културе
на Косову и Метохији кроз модел британских студија културе“, Зборник радова конференције: Изазови савременог тренутка – куда даље?, стр. 60-77., ШумАрт Београд и Висока школа BLC College, Бања Лука.
Kansteiner 2002: Wulf Kansteiner. „Finding Meaning in Memory: A Methodological Critique of
Collective Memory Studies”. History & Theory, 41 (2), 179–197.
Епископ Павле 2013: Епископ рашко-призренски Павле. “Извештаји са распетог
Косова”. Издавачка фондација Архипепископије београдско-карловачке, Фондација Патријарх Павле, Београд.
Kitch 2008: Carolyn Kitch. „Placing Journalism Inside Memory – and Memory Studies. Memory Studies“. 1, 311–320, Routledge, New York and London.
Куљић 2006: Тодор Куљић. „Култура сећања: теоријска објашњења употребе
прошлости“. Чигоја штампа, Београд.
Lewin 1945: Kurt Lewin. „Resolving Social Conflicts – Selected Papers on Group dynamics“.
Harper & Row, New York.
Neiger 2020: Motti Neiger. „Theorizing Media Memory: Six Elements Defining the Role of the
Media in Shaping Collective Memory in the Digital Age“. Sociology Compass, 14(5): e12782
Радовановић, Ђекић 2017: Дејан Радовановић-Мирјана Ђекић. „После усвајања Резолуције
1244 (1999-2017)”. у: Д. Војводић, М. Марковић (ур.) Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији: историја, идентитет, угроженост, заштита, стр: 393-414. САНУ, Београд.
Павличић 2017: Јелена Павличић. „Српско споменичко наслеђе на Косову и Метохији у
светлу савремених теорија о културној баштини“. у Д. Војводић, М. Марковић (ур.): Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији: историја, идентитет, угроженост, заштита, стр: 485-505. Београд: САНУ.
Петровић, Камчевски: 2019 Александар Петровић-Данко Камчевски. „Косово на крају
историје: сажета анализа привида“. Нови Сад: Матица српска.
Рељић 2020: Митра Рељић. „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка
и језичка баштина“, Београд: САНУ.
Сурчулија Милојевић, Кулић 2020: Јелена Сурчулија Милојевић-Милица кулић. „Лажне
вести“ или дезинформације – (само)регулаторни оквир и изазови у пракси, Српска политичка мисао, год. 27. vol. 67, број 1/2020, стр. 177-204., Институт за политичке студије, Београд.
Шљивић 2021: Милена Шљивић. „Улога религије у формирању националног идентитета
Срба са Косова и Метохије“, Баштина, св. 53, стр. 329-339., Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић.
Zelizer 2008: Barbie Zelizer. „Why Memory’s Work on Journalism Does Not Refect
Journalism’s Work on Memory“. Memory Studies, 1, 75–83. Routledge, New York and London.
Laclau 1996: Ernesto Laclau. Emancipation(s), London: Verso.
Halbwachs 1992: Maurice Halbwachs: „On Collective Memory“, Chicago: University of
Chicago Press.
Zaštita kulturnog nasleđa na Kosovu, jul 2022. Misija OEBS-a na Kosovu, Priština.