МЕЂУСЕКТОРСКА САРАДЊА У ОБЛАСТИ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА: СТАЊЕ, ИЗАЗОВИ И МОГУЋНОСТИ У СРБИЈИ
Sažetak
Циљ рада је анализа међусекторске сарадње у области културног наслеђа, са циљем да се укаже на њено тренутно стање у остваривању општег интереса у култури (члан 6. тачка 32 Закон о култури), идентификују изазови и дефинишу препоруке на нивоу културних политика које би водиле изградњи и успостављању колаборативног управљања у овој области. Методолошки оквир истраживања заснован је на деск анализи постојећег регулаторног и институционалног оквира, резултатима електронске анкете која је спроведена у периоду од 30. септембра до 18. октобра 2024. године и интервјуима са представницима различитих сектора (ЈЛС, установе заштите, образовање, туризам, цивилни сектор). Резултати истраживања показују да међусекторска сарадња није на адекватан начин позиционирана у регулаторном и институционалном оквиру заштите културног наслеђа и да се успоставља на спорадичној, често пројектној основи. Она је најчешће присутна у активностима презентације и интерпретације културног наслеђа, док изостаје у процесима креирања јавних политика и одлучивања (нпр. урбани развој, капитално инвестирање, локални економски развој). Главни изазови у успостављању колаборативног менаџмента у културном наслеђу су незаинтересованост актера који учествују у заштити и презентацији културног наслеђа, ограничена финансијска средства, недостатак развијених и тестираних колаборативних управљачких модела који се могу применити у пракси и сукоб у вредностима културног наслеђа различитих заинтересованих страна. У односу на претходна истраживања међусекторске сарадње у култури (Лазаревић 2011; Стојановић-Вукадиновић 2014; Ђуров-Микић и др. 2016) овај рад доприноси бољем сагледавању ове области, јер испитује становиште свих заинтересованих страна које учествују или имају интереса да учествују у управљању културним наслеђем, расветљава изазове за успостављање колаборативног управљања и мапира кључне факторе успешне међусекторске сарадње. Ефикаснија политика заштите културног наслеђа захтева међусекторску сарадњу која је системски обликована, регулаторно дефинисана и на дугорочној основи, са циљем ширег укључивања културног наслеђа у процесе одрживог развоја. Посебну пажњу треба посветити мапирању и већем укључивању релевантних актера профитног и непрофитног сектора у процесе одлучивања, управљања и финансирања културног наслеђа, а кроз мере културне политике стимулисати међусекторску сарадњу. Од значаја за колаборативно управљање културним наслеђем важно је развити и тестирати овај модел на показном примеру и мапирати пут његове ефикасне реализације, укључујући и израду модела правних аката (одлука, правилника, пословника, протокола).
Reference
Agranoff-McGuire 2003: Robert Agranoff-Michael McGuire. Collaborative Public Management: New Strategies for Local Governments. Washington, DC : Georgetown University Press .
Ballart-Tresserras 2001: Ballart Hernández-Jordi Juan Tresserras. Gestión Del Patrimonio Cultural; Barcelona: Ariel.
Belfiore-Bennett 2008: Belfiore Eleonora-Oliver Bennett. The Social Impact of the Arts: An Intellectual History. London: Palgrave Macmillan.
Bertacchini-Gould 2021: Enrico Bertacchini- Peter Gould. Collective Action Dilemmas at Cultural Heritage Sites: An Application of the IAD-NAAS Framework, International Journal of the Commons, 15(1): 276–290.
Bonet-Donato 2011: Louis Bonet-Fabio Donato. The financial crisis and its impact on the current models of governance and management of the cultural sector in Europe. Journal of Cultural Management and Policy, 1 (1), 4-11.
Borin 2023: Elena Borin. Fostering the creation of cross-sectorial networks: key drivers for culture-related collaborations in Italy’s Po Delta Region. ENCATC Journal of Cultural Management and Policy. Volume 5, Issue 1: 27-42.
Boyd-Timothy 2001: Stephen Boyd, Dallen Timothy. Developing partnerships: Tools for interpretation and management of World Heritage Sites. Tour. Recreat. Res. 2001, 26, 47–53.
Bryson- Crosby и др. 2006: John Bryson-Barbara Crosby-Melissa Stone. The design and implementation of cross-sector collaborations: Propositions from the literature. Public Administration Review, 66: 44-55.
Courtney 2018: Richard Courtney. Network governance in the heritage ecology. J Manag Gov 22, 689–705.
Crosby-Bryson 2005. Barbara Crosby-John Bryson. A Leadership Framework for CrossSector Collaboration. Public Management Review 7 ( 2 ): 177 – 201.
Donato 2013: Fabio Donato. La crisi sprecata. Per una riforma dei modelli di governance e di management del patrimonio culturale italiano. Roma: Aracne Editrice.
Florini 2019: Anna Florini. Collaboration Across Business, Government and Civil Society as a Key Social Innovation. In Handbook of Inclusive Innovation: The Role of Organizations, Markets and Communities in Social Innovation, Gerard George, et al. (eds), 120–135. Cheltenham: Edward Elgar Publishing.
Giraud-Labalte-Sanetra-Szeliga i dr. 2015: Claire Giraud-Labalte - Joanna Sanetra-Szeliga i dr. Cultural Heritage Counts for Europe: Full Report. Krakow: International Cultural Centre.
Gray, B. (1989). Collaborating: Finding common ground for multiparty problems. San Francisco, CA: Jossey-Bass
Guzmán-Roders и др. 2017: Paloma Guzmán-Ana Pereira Roders et al. Measuring links between cultural heritage management and sustainable urban development: An overview of global monitoring tools. Cities 2017, 60, 192–201.
Hall 2000: Michael Hall. Rethinking collaboration and partnership: A public policy perspective. In B. Bramwell, B. Lane (Eds.) Tourism collaboration and partnerships: Politics, practice and sustainability (143–158). UK: Channel View Publications.
Hallmann-Muniz и др. 2017: Kristin Hallmann-Cristina Muniz и др. Leisure participation: Modelling the decision to engage in sports and culture. J. Cult. Econ. 2017, 41, 467–487.
Hyewon-Hyun и др. 2023: Kim Hyewon-Kim Hyun и др. Collaborative governance and conflict management in cultural heritage-led regeneration projects: The case of urban Korea, Habitat International, Volume 134, 102767.
Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije 2024: Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije. Institucionalna i sistemska saradnja ključ efikasne zaštite kulturnog nasleđa (saopštenje sa panela). Paraćin: Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije, https://kreativnaekonomija.com/2024/10/11/saradnja-kulturno-nasledje/ [01. август 2025].
Izzo 2017: Mena Izzo. Stakeholders and Museum Crowdfunding. Mod. Econ. 2017, 8, 518–530.
Likert 1961: Renesis Likert. New Patterns of Management. McGraw-Hill.
Martínez-Mesa-González-Chica и др. 2016: Jeovany Martínez-Mesa-David Alejandro González-Chica, и др. Sampling: how to select participants in my research study? An Bras Dermatol. 91(3):326-30.
McGuire 2011: Michael McGuire. Network management. In M. Bevir (Ed.) Network management SAGE Publications, pp. 436-453.
Mendoza-Talavera 2025: Mendoza Héctor Moreno-Agustín Santana Talavera. Governance Strategies for the Management of Museums and Heritage Institutions. Heritage 8, no. 4: 127.
Mikić 2022: Hristina Mikić. Economic instruments and measures of cultural policy and fair practice: case of female artists and creative entrepreneurs in Serbia“ in: E. Shabliy, K. Engerman and D. Kurochkin (eds) Gender Equity: Global Policies and Perspectives on Advancing Social Justice, London: Rowman & Littlefield, pp. 39-57.
Mikić 2023: Hristina Mikić. Materijal za trening lokalnih aktera u oblasti primene pravičnih i održivih praksi i politika u kreativnom sektoru na lokalnom nivou sa setom alata i preporuka. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka https://lab.zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2023/12/Trening-materijal-final.pdf [01. avgust 2025].
Mikić-Rikalović 2015: Hristina Mikić-Gojko Rikalović. Heritage for Development in South-East Europe: New Visions and Perceptions of Heritage through the Ljubljana Process. Strasbourg: Council of Europe
Mikić-Rypkema 2016: Hristina Mikić–Donovan Rypkema. Cultural Heritage & Creative Industries: Guidelines for sustanible heritage management. Belgrade: Creative Economy Group Foundation: Heritage Strategy International and University of Pennsylvania: Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia–Belgrade
O'Leary-Nidhi 2012: Rosemary O'Leary - Vij Nidhi. Collaborative Public Management Where Have We Been and Where Are We Going?. The American Review of Public Administration. 42. 507-522. 10.1177/0275074012445780.
Passell 2021: Aaron Passel. Preserving neighborhoods: How urban policy and community strategy shape Baltimore and Brooklyn. Columbia University Press.
Patton 2002: Michael Patton. Qualitative Research and Evaluation Methods. Thousand Oaks: Sage Publications.
Rhodes 1996: The new governance: governing without government. Political studies, 44(4), pp.652-667.
Throsby 1999: David Throsby. Cultural capital. Journal of Cultural Economics, 23(1–2), 3–12.
Вукадиновић-Стојановић 2014: Маша Вукадиновић-Ана Стојановић. Културна политика и заводи за заштиту споменика културе, Београд: Завод за проучавање културног развитка.
Грађевински закон 1932: Грађевински закон са уредбама, прописима и нормама за његово извршење. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Димић 1996: Љубодраг Димић. Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941. Београд: Стубови културе.
Ђуров-Микић и др. 2016: Милица Ђуров-Христина Микић и др. Анализа организације и капацитета мреже Завода за заштиту споменика културе у Србији, Београд: Академија уметности http://www.kulturnonasledje.com/assets/studija_akademija_umetnosti.pdf [01. август 2025].
Здравковић 1981. Иван Здравковић. Појава и развој конзерваторске службе и струке у Србији. Београд: Завод за заштиту споменика културе СР Србије
IKPI 2024: Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije. Institucionalna i sistemska saradnja ključ efikasne zaštite kulturnog nasleđa https://kreativnaekonomija.com/2024/10/11/saradnja-kulturno-nasledje/ [01. август 2025].
Катанић 1974: Надежда Катанић. Прилог проучавању проблема заштите споменика културе између два светска рата. Саопшетња X, стр. 223-244.
Лазаревић 2011: Александар Лазаревић (ур). Културни ресурси округа Србије. Београд: Завод за проучавање културног развитка.
Министарство културе 2014: Одлука о евалуацији, начину и поступку евалуације пројекта 451-04-04137/2014-05], Београд: Министарство културе.
Министарство културе и информисања 2021: Стратешки приоритети развоја културе Републике Србије од 2021. до 2025. 05 Број: 6'213/2021-1 Београд: Министарство културе и инфромисања https://kultura.gov.rs/extfile/sr/6132/Strate%C5%A1ki%20prioriteti%20razvoja%20kulture.pdf [01. август 2025].
Министарство културе и информисања 2020: Стратегија развоја кутлуре 2020-2029. нацрт https://kultura.gov.rs/extfile/sr/4476/strategija-razvoja-kulture-od-2020--do-2029--godine.pdf [01. август 2025].
Павличић 2015: Јелена Павличић. Почетак организоване заштите споменика културе на косову и метохији: рад повереника завода за заштиту и научно проучавање споменика културе нрс, У: Међународни тематски зборник Уметност и њена улога у историји: између трајности и пролазних –изама посвећен сећању на проф. др Миодрага Јовановића (1932–2013). Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини, стр. 675-687.
Перовић Ивовић 2022: Светлана Перовић Ивовић. Преглед заштите споменика културе у првој половини 20. века на подручју тадашње Југославије. Архивистика. https://arhivistika.edu.rs/clanci/konzervacija-i-restauracija-arhivske-grade/187-sv-l-n-p-r-vic-iv-vic-z-sh-i-sp-ni-ul-ur-u-prv-p-l-vini-20-v-n-p-druc-u-ug-sl-vi [01. август 2025].
СКГО 2015: СКГО. Очување непокретног културног наслеђа: стање и перспективе, Београд: СКГО.
Службене новине Краљевине СХС 1919: Уредба о уређењу Министарства просвете. Службене новине Краљевине СХС бр. 23, 1919.
Службени гласник РС 2009. Закон о култури. Службени гласник Републике Србије бр. 72/2009.
Службени гласник РС 2009а: Закон о регионалном развоју. Службени гласник РС, бр. 51/2009, 30/2010 i 89/2015 – др. закони.
Службени гласник РС 2010: Правилник о начину, критеријумима и мерилима за избор пројеката који се финансирању и суфинансирају из буџета Републике Србије. Службени гласник РС, БР. 57/2010.
Службени гласник РС 2011: Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама. Службени гласник Републике Србије, број 88/11.
Службени гласник РС 2017: Уредба о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета републике србије, аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе, Службени гласник Републике Србије, бр. 105/2016 и 112/2017.
Службени гласник РС 2021: Закон о културном наслеђу. Службени гласник Републике Србије бр. 129/2021-120.
Службени лист ДФЈ 1945: Закон о заштити споменика културе и природњачких реткости Демократске Федеративне Југославије, Службени лист бр. 81).
Службени лист ДФЈ 1945: Правилник о надлежности и организацији Врховног института за заштиту и научно проучавање споменика културе и природњачких реткости ДФЈ, Службени лист ДФЈ, бр. 88/45.
Стојановић 2019: Ана Стојановић. Регионалне развојне агенције и културни развој у Србији – резултати истраживња. Београд: Завод за проучавање културног развитка.
Стојановић-Вукадиновић 2014: Ана Стојановић-Маша Вукадиновић. Културна политика и заводи за заштиту споменика културе. Београд: Завод за проучавање културног развитка.
Томић 1957: Стеван Томић. Заштита споменика културе у Србији 1828-1853. Београд: Савезни институт за заштиту споеника културе.
Томић 1958: Стеван Томић. Правна заштита споменика културе у Југославији. Београд: Савезни институт за заштиту споменика културе.
Шумарско законодавство 1925: Шумарско законодавство. Збирка прописа. Београд : Издавачка књижарница Геце Конa.
Необјављени извори
Радоњић-Живков и др. 2015. Естела Радоњић-Живков и др. Место РЗЗСК-а у развоју заштитарске мисли и праксе. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Ђуров-Микић и др. 2016а: Милица Ђуров-Христина Микић и др. Подаци из Упитника о организацији и капацитетима мреже завода за заштиту споменика културе. Београд: Академија уметности.
