Primena prilagođenog pisanja imena iz stranih živih jezika u srpskoj dnevnoj štampi
Sažetak
U radu ćemo prikazati rezultate analize sadržaja koju smo koristili pri ispitivanju primene transkripcije u srpskoj dnevnoj opšteinformativnoj štampi s nacionalnom pokrivenošću, i to u rubrikama: „Politika”, „Svet” i „Sport”. Podaci su prikupljeni u pretposlednjoj sedmici juna 2021. godine. U ispitivanju je korištena tekstualna analiza i mešovita analiza sadržaja. Cilj nam je bio da utvrdimo učestanost transkripcionih grešaka u srpskoj štampi. Antroponimi iz onih jezika čija je transkripcija objašnjena u „Pravopisu srpskoga jezika” bili su nam analitička jedinica. U ovom radu smo uveli novi komunikološko-lingvistički pojam „transkripcione zablude” koji je takođe bio jedan segment u analizi. Dobijeni rezultati nam govore da je učestalost transkripcionih grešaka na osrednjem nivou, koji više naginje ka lošoj nego ka dobroj oceni. Greške u transkripciji najčešće su pravljene zbog nekritičkog ugleda na grafiju izvornoga jezika, mada i ostale dve zablude su frekfentne.
Reference
Bešić, M. (2019). Metodologija društvenih nauka. Novi Sad: Akademska knjiga.
Beta. (2015. 11. 09). Srpski hispanisti zahtevaju pravilnu transkripciju španskih imena. Preuzeto 23. decembra 2022, sa https://beta.rs/scena/kultura-vesti/17649-srpski-hispanisti-zahtevaju-pravilnu-transkripciju-spanskih-imena
Cvetković, A. (2015). Transkripcija vlastitih imena stranog porekla u srpskom i slovenačkom jeziku. Slovenika, 1, 35—43.
Dajmond, Dž. (2004). Mikrobi, puške i čelik. (G. Vučićević, prev.). Beograd: Dosije: Službeni list SCG.
Domazet, S. (2013). Kriza štampe ili pad u tabloidno društvo. Media dialogues / Medijski dijalozi 6, 2, 105—117.
Klajn, I. (2018). Uvodna reč. U: Prćić, T. (2018). Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena (str. 11—12). Novi Sad: Filozofski fakultet.
Ležandr, P. (2010). Institucionalizovana životinja i institucionalni fenomen. (M. Smajević, prev.). U: Bojanić P., i Mladenović, I. (prir.) (2010). Institucije i institucionalizam (str. 27—32). Beograd: Službeni glasnik.
Ozmo, S. (2021). Sportsko novinarstvo: korak po korak ka uspešnom sportskom novinaru. Novi Sad: Jež izdavaštvo.
Prćić, T. (2018). Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Prćić, T. (2019). Engleski u srpskom. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Prćić, T. (2019). Englesko-srpski rečnik geografskih imena. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.
Radojković, M., i Đorđević T. (2005). Osnove komunikologije. Beograd: Fakultet političkih nauka: Čigoja štampa.
Sosir, Ferdinand de. (1996). Kurs opšte lingvistike. (D. Točanac Milivojev i sar., prev.). Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Stanojević, D. (2013). Palanački klišei i štampa u Srbiji. Media dialogues / Medijski dijalozi 6, 2, 22—36.
Zebić, E. (2020). Prilog novinarskom pitanju: O nekim problemima novinarske prakse i neprevladanog nasljeđa. In Medias Res 9, 17, 2639—2648.
Белић, А. (1950). Правопис српскохрватског књижевног језика. Београд: Просвета.
Бјелаковић, И. Г. (2021). Матица српска и питање израде Правописа српскога језика. У: Научни скуп Актуелна питања српског правописа (2021). Нови прилози српском правопису. 2 (стр. 19—25). Нови Сад: Матица српска.
Брборић, В. (2005). Правопис српског језика у наставној пракси. Београд: Филолошки факултет.
Брборић, В. Ж. (2021). Пропусти Правописног речника у Правопису српскога језика Матице српске. У: Научни скуп Актуелна питања српског правописа (2021). Нови прилози српском правопису. 2 (стр. 117—163). Нови Сад: Матица српска.
Животић, Р. (2001). Изражавање новинара. Београд: Р. Животић.
Животић, Р., и Станојевић Д. (2013). Реторика и политика. Београд: Јасен.
Ивић, П., и Брборић Б. (2006). Мерила језичке правилности. У: Ивић П., Клајн И., Пешикан М., и Брборић, Б. (уред.) (2006). Српски језички приручник (стр. 51—64). Београд: Београдска књига.
Клајн, И. (2006). Правописни проблеми и недоумице. У: Ивић П., Клајн И., Пешикан М., и Брборић, Б. (уред.) (2006). Српски језички приручник (стр. 94—118). Београд: Београдска књига.
Клајн, И. (2020. 01. 09). Двојезична презимена. Нин, 3602, 65.
Клајн, И. (2020. 01. 23). Министарске грешке. Нин, 3604, 75.
Клајн, И. (2020. 02. 13). Мало и велико. Нин, 3607, 57.
Марковић, Љ. Р. (2018). Транскрипција и адаптација имена из јапанског у српски и руски језик. Српска славистика: колективна монографија, 1,1, 189—211.
Пешикан, М., Јерковић Ј., и Пижурица М. (2018). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска.
Пижурица, М. (2018). Напомене уз измењено и допуњено издање Матичиног Правописа српскога језика. У: Пешикан, М., Јерковић Ј., и Пижурица М. (2018). Правопис српскога језика (стр. 7—8). Нови Сад: Матица српска.
Пижурица, М. (2021). Концепција новог издања Правописа српскога језика Матице српске. У: Научни скуп Актуелна питања српског правописа (2021). Нови прилози српском правопису. 2 (стр. 7—18). Нови Сад: Матица српска.
Прћић, Т. (2021). Какав нам Правопис српскога језика треба у данашњем онлајнизованом, површном и полуписменом свету. У: Научни скуп Актуелна питања српског правописа (2021). Нови прилози српском правопису. 2 (стр. 27—47). Нови Сад: Матица српска.
Савет за штампу (СЗШ). (2021). Извештај о раду Савета за штампу у 2021. години. Преузето 23. децембра 2022, са https://savetzastampu.rs/izvestaji/izvestaj-o-radu-saveta-za-stampu-u-2021-godini/
Симић, Р. (2000). Стилистика српског језика. Београд: Филолошки факултет.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.