NEBESKO I ZEMALJSKO „KOSOVO“ BRANISLAVA NUŠIĆA: OD DEMOGRAFSKO-ETNOGRAFSKE SLIKE DO NACIONALNO-IDEOLOŠKE (RE)INTERPRETACIJE TRADICIJE

  • Lidija Mirkov sekretar redakcijeCM: Communication and Media
DOI: https://doi.org/10.5937/cm18-49023
Ključne reči: kosovsko predanje, folklor, mitska naracija, ideologija, retorička interpretacija, verodostojnost, retorika istinitosti, srpski nacionalni identitet

Sažetak


Osnovna namera ovoga rada bila je da pokaže kakve su bile Nušićeve intencije pri pisanju ove neobične dokumentarne demografsko-etnografske knjige o Kosovu i Metohiji. Centralno mesto u ovoj kulturološkoj i folklorističko-retoričkoj interpretaciji dobilo je kosovsko predanje (o Prvom kosovskom boju), kao i način na koji autor pristupa odabiru i predočavanju pojedinih motiva kosovskog predanja. Sprovedenom analizom pokazano je da prostor Kosova i Metohije za Nušića nije ni teritorija koja zahvata istorijsko jezgro feudalne srpske države (Stare Srbije), odnosno geografska zona periferije umiruće Otomanske imperije tokom poslednje decenije XIX veka koja beleži sve izrazitije migratorne kretnje srpskog stanovništva ka Kraljevini Srbiji, niti duhovna i fizička postojbina naših predaka, ili prostor vekovne srpske kulturne baštine, već sve to istovremeno. U tom kontekstu, kosovsko zaveštanje, Lazareva žrtva, Milošev podvig i sl. autoru služe služe kao otelovljenje hrišćanskog arhetipa žrtve i uzoritog modela heroizma, samerenog cenom života položenog za slobodu sopstvenog naroda. Folklorna naracija, potkrepljena materijalnim dokazima i zasnovana na retoričkoj strategiji verodostojnosti, a objedinjena oko kosovskog predanja, postaje tako za Nušića nacionalno i identitetski određujuća kategorija.

Reference

Aristotel. (2000). Retorika. Beograd: Plato.
Blecourt, W. de (2012). Belief narratives and genre. In Z. Karanović & W. de Blecourt (eds.), Belief Narrative Genres (pp. 9–10). Novi Sad: International Society for Folk Narrative Research – Filozofski fakultet.
Baskom, V. (1987). Oblici folklora: prozne naracije. Polja, XXXIII (340): 224–228.
Đorđević, J. (2009). Postkultura. Uvod u studije kulture. Beograd: Clio.
Eko, U. (2001). Granice tumačenja. Beograd: Paideia.
Petrović, S. (1975). Retorika. Teorijsko i istorijsko razmatranje. Niš: Gradina.
Popović, M. (20074). Vidovdan i časni krst. Beograd: Biblioteka XX vek.
Schein, S. (1989). Smrtni junak. Zagreb: Globus.
Valk, Ü. (2012). Legends as narratives of alternative beliefs. In Z. Karanović & W. de Blecourt (eds.), Belief Narrative Genres (pp. 23–29). Novi Sad: International Society for Folk Narrative Research – Filozofski fakultet.
Vest, R. (20082). Crno jagnje i sivi soko. Putovanje kroz Jugoslaviju. Beograd: Mono & Manjana.

Ђорђевић Белић, С. (2020). У В. Питулић, Б. Сувајџић, Б. Златковић и Д. Ристић (ур.), Савремена српска фолклористика ВИИИ. Словенски фолклор и књижевна фантастика (стр. 27–53). Београд – Тршић: Удружење фолклориста Србије – Комисија за фолкористику међународног комитета слависта – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић – Центар за културу „Вук Караџић“ у Лозници.
Клеут, М. (1993). Српски мит: опасан и двосмислен? Летопис Матице српске, 169 (452/4): 397–417.
Клеут, М. (2012). Из Вукове сенке. Огледи о народном песништву. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Љубинковић, Н. Косовска битка у своме времену и у виђењупотомака или логика развоја епских легенди о Косовскоме боју. У Н. Љубинковић, Трагања и одговори. студије из народне књижевности и фолклора (И). Београд: Институт за књижевност и уметност.
Михаљчић, Р. (1989). Јунаци косовске легенде. Београд: БИГЗ.
Нушић, Б. (2016). Косово. Ниш: Талија издаваштво.
Ређеп, Ј. (1995). Косовска легенда. Нови Сад: Славија.
Самарџија, С. (2018). Нушићево Косово. У В. Питулић, Б. Сувајџић, Б. Златковић и Д. Ристић (ур.), Савремена српска фолклористика В. Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту (стр. 357–379). Београд – Призрен – Нови Сад: Удружење фолклориста Србије – Богословија Светог Кирила и Методија у Призрену – Матица српска.
Стефановић, В. (1814). Мала простонародньа славено-сербска пэснарица. Виена: б. и.
Стефановић Караџић, В. (1988). Српске народне пјесме. Књига друга у којој су пјесме јуначке најстарије. Пешић, Р. (Прир.). Сабрана дела Вука Караџића, књ. 5. Београд: Просвета.
Сувајџић, Б. (2007). Иларион Руварац и народна књижевност. Београд: Институт за књижевност и уметност – Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Сувајџић, Б. (2021). Кључ од Косова. Београд: Албатрос плус.
Objavljeno
2024/03/04
Broj časopisa
Vol. 18 Br. 2 (2023): CM 54
Rubrika
Originalni naučni članak

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.

Licenciranje

Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.

Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.

Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.

Politika samoarhiviranja

Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Odricanje od odgovornosti

Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.