„KOSOVO“ BY BRANISLAV NUŠIĆ, LAND OF HEAVEN AND EARTH: FROM DEMOGRAPHIC-ETNOGRAPHIC PICTURE TO NATIONAL-IDEOLOGICAL (RE)INTERPRETATION OF TRADITION

  • Lidija Mirkov sekretar redakcijeCM: Communication and Media
Keywords: legend about Battle of Kosovo, folklore, mythical narrative, ideology, rhetorical interpretation, trustworthiness, rhetoric of truth, Serbian national identity

Abstract


The paper aims to show what Nušić’s intentions were in writing this unusual documentary demographic-ethnographic book about Kosovo and Metohija. At the centre of this cultural and folkloric-rhetorical interpretation is the legend about the (first) Battle of Kosovo, as well as the ways explored by the author to select and represent particular motifs from the legend of the Battle of Kosovo. The analysis shows that the territory of Kosovo and Metohija, in Nušić’s opinion, is not only the territory that covers the historical core of the feudal Serbian country (Old Serbia), or the geographical zone located on the periphery of the crumbling Ottoman Empire during the last decade of the 19th century, which records the increasing migratory movements of the Serbian population towards the Kingdom of Serbia. It is not only the spiritual and physical homeland of our ancestors, nor is it simply an area of the centuries-old Serbian cultural heritage. It is all of this at the same time. In this context, to the author, the Kosovo legacy, Lazar’s sacrifice, Miloš’ feat, for example, represent the embodiments of the Christian archetype of the martyr and an exemplary model of heroism, valued by the price of life laid down for the freedom of one’s own people. The folklore narrative, supported by material evidence and based on the rhetorical strategy of credibility, joined and connected through the legend about the Battle of Kosovo, to Branislav Nušić, becomes the national and identity-defining category.

References

Aristotel. (2000). Retorika. Beograd: Plato.
Blecourt, W. de (2012). Belief narratives and genre. In Z. Karanović & W. de Blecourt (eds.), Belief Narrative Genres (pp. 9–10). Novi Sad: International Society for Folk Narrative Research – Filozofski fakultet.
Baskom, V. (1987). Oblici folklora: prozne naracije. Polja, XXXIII (340): 224–228.
Đorđević, J. (2009). Postkultura. Uvod u studije kulture. Beograd: Clio.
Eko, U. (2001). Granice tumačenja. Beograd: Paideia.
Petrović, S. (1975). Retorika. Teorijsko i istorijsko razmatranje. Niš: Gradina.
Popović, M. (20074). Vidovdan i časni krst. Beograd: Biblioteka XX vek.
Schein, S. (1989). Smrtni junak. Zagreb: Globus.
Valk, Ü. (2012). Legends as narratives of alternative beliefs. In Z. Karanović & W. de Blecourt (eds.), Belief Narrative Genres (pp. 23–29). Novi Sad: International Society for Folk Narrative Research – Filozofski fakultet.
Vest, R. (20082). Crno jagnje i sivi soko. Putovanje kroz Jugoslaviju. Beograd: Mono & Manjana.

Ђорђевић Белић, С. (2020). У В. Питулић, Б. Сувајџић, Б. Златковић и Д. Ристић (ур.), Савремена српска фолклористика ВИИИ. Словенски фолклор и књижевна фантастика (стр. 27–53). Београд – Тршић: Удружење фолклориста Србије – Комисија за фолкористику међународног комитета слависта – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић – Центар за културу „Вук Караџић“ у Лозници.
Клеут, М. (1993). Српски мит: опасан и двосмислен? Летопис Матице српске, 169 (452/4): 397–417.
Клеут, М. (2012). Из Вукове сенке. Огледи о народном песништву. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Љубинковић, Н. Косовска битка у своме времену и у виђењупотомака или логика развоја епских легенди о Косовскоме боју. У Н. Љубинковић, Трагања и одговори. студије из народне књижевности и фолклора (И). Београд: Институт за књижевност и уметност.
Михаљчић, Р. (1989). Јунаци косовске легенде. Београд: БИГЗ.
Нушић, Б. (2016). Косово. Ниш: Талија издаваштво.
Ређеп, Ј. (1995). Косовска легенда. Нови Сад: Славија.
Самарџија, С. (2018). Нушићево Косово. У В. Питулић, Б. Сувајџић, Б. Златковић и Д. Ристић (ур.), Савремена српска фолклористика В. Фолклорно наслеђе Срба са Косова и Метохије у словенском контексту (стр. 357–379). Београд – Призрен – Нови Сад: Удружење фолклориста Србије – Богословија Светог Кирила и Методија у Призрену – Матица српска.
Стефановић, В. (1814). Мала простонародньа славено-сербска пэснарица. Виена: б. и.
Стефановић Караџић, В. (1988). Српске народне пјесме. Књига друга у којој су пјесме јуначке најстарије. Пешић, Р. (Прир.). Сабрана дела Вука Караџића, књ. 5. Београд: Просвета.
Сувајџић, Б. (2007). Иларион Руварац и народна књижевност. Београд: Институт за књижевност и уметност – Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Сувајџић, Б. (2021). Кључ од Косова. Београд: Албатрос плус.
Published
2024/03/04
Section
Original Scientific Paper