Predstavljanje Srbije u on-lajn izdanjima inostrane štampe
Sažetak
U radu se predstavljaju rezultati istraživanja tretmana Srbije na nemačkim, američkim, britanskim, francuskim internet sajtovima u periodu od januara do marta 2013. godine. Urađena je kvartalna kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja, koja je pokazala da su na 12 sajtova zabeležene 644 objave koje se odnose na dešavanja u Srbiji. Pored broja objava, istraživao se ton izveštavanja koji je preovlađujuće neutralan. Dobijeni rezultati pokazali su da se najčešće izveštava o sportskim manifestacijama, pa je shodno tome Novak Đoković srpska ličnost koja se najčešće pominje na izabranim sajtovima.
Od prvih istraživanja koja se odnose na tretman Srbije u stranim medijima prošlo je više od 100 godina. Hipoteza od koje se krenulo da se izveštavanje o Srbiji promenilo, delimično je potvrđena. Rezultati istraživanja su pokazali da iako su ratne godine i sankcije iza nas, novinari i dalje svaki put kada im to ide u prilog pominju Jugoslaviju, Slobodana Miloševića, Ratka Mladića, ratove, siromaštvo. Zabeleženo je korišćenje stereotipa na verbalnom nivou, a Srbi su predstavljeni kao ratoboran narod, nacionalisti ili se na to dodaje i epitet „ekstremni“. Slika o Srbiji jeste drugačija nego što je to bio slučaj pre 100 godina, ali nedovoljno da bi se potvrdila hipoteza od koje se krenulo.
Reference
Bakić, J. (1999). Stereotipi o Srbija u javnostima pojedinih zapadnih nacija. Nova srpska politička misao, VII (1-2): 27–55. Posećeno 5. 2. 2015. URL:
http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/nspm/1-2/d003/html_ser_lat
Bakić-Hayden, M. (2006). Varijacije na temu „Balkan“. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju - Filip Višnjić.
Begenišić. Lj. (2013). Postali smo dobri preko noći. Večernje novosti, 2. jun 2013, str. 4.
Branković, S. (2009). Metodi iskustvenog istraživanja društvenih pojava. Beograd: Megatrend univerzitet.
Brigs, A. i Kobli, P. (2005). Uvod u studije medija. Beograd: Clio.
Ćurgus-Kazimir, V. (2003). Brušenje pameti. Beograd: Medijska dokumentacija.
Orvel, Dž. (1984). Tisuću devetsto osamdeset četvrta, Zagreb: August Cesarec.
Đerić, G. (2005). Pr(a)vo lice množine, Kolektivno samopoimanje i predstavljanje, mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju - I.P. „Filip Višnjić“.
Džajls, D. (2010). Psihologija medija. Beograd: Clio.
Fajgelj, S. (2004). Metode istraživanja ponašanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Gidens, E. (2003). Sociologija. Beograd. Ekonomski fakultet.
Glišović, Lj. (2011). Srbija u ogledalu nemačke štampe 1978-2006. Beograd: Službeni glasnik.
Goldsvorti, V. (2000). Izmišljanje Ruritanije. Beograd: Čigoja štampa.
Hall, S. (1997). Representation: Cultural Representations and Signifying Practices. London: Sage Publications ltd.
Ivanović, Ž. (1995). Medijski rat protiv Srbije. Beograd: Tanjug.
Kesić, O. (1995). Srbija mora umreti. U Medijski rat protiv Srbije. Beograd: Tanjug.
Lamza Posevac, V. (2006). Metode istraživanja u novinarstvu. Zagreb: Fakultet političkih znanosti.
Lojd, D. (2004). Šta mediji rade našoj politici. Beograd: Samizdat B 92.
Lorimer, R. (1998). Masovne komunikacije. Beograd: Clio.
Milivojević, S. (2004). Žene i mediji: Strategije isključivanja. Genero: časopis za feminističku teoriju, posebno izdanje, 15–29.
Ninković Slavnić D. (2011). Medijska reprezentacija grupnih identiteta. CM: Časopis za upravljanje komuniciranjem, 6(11): 15–38.
Radojković, M. i Miletić, M. (2008). Komuniciranje, mediji i društvo. Beograd: Učiteljski fakultet.
Ristović, M. (2003). Crni Petar i balkanski razbojnici. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju.
Rus-Mol, Š. (2005). Novinarstvo. Beograd: Clio.
Selesković, M. (1996). Srbija u nemačkom javnom mnjenju 1914-1918. Beograd: Izdavačko preduzeće „Rad“.
Spasić, I. (2008). Promene u Srbiji u perspektivi socijalnog učenja: retrospektiva jedne ideje. Filozofija i društvo, 3(37): 89–108.
Stojković, B. (2002). Identitet i komunikacija. Beograd: Fakultet političkih nauka.
Todorova, M. (2006). Imaginarni Balkan. Beograd: Biblioteka XX vek.
Tomić, Z. (2009). News age. Beograd: Službeni glasnik - Čigoja štampa.
Valić Nedeljković, D. (2003). Stereotipi u medijima. Posećeno 17. 2. 2015. URL: http://www.mc.rs/code/navigate.aspx?Id=1143.
Vuković, S. (2007). Kako su nas voleli, antisrpska propaganda i razbijanje Jugoslavije. Novi Sad: Stilos.
Vuković, S. (2009). Etika zapadnih medija: antisrpska propaganda devedesetih godina XX veka. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Sremski Karlovci.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.