Jaz između teorije i prakse u obrazovanju novinara: studija slučaja Odseka za medijske studije u Novom Sadu

  • Brankica Drašković Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije
DOI: https://doi.org/10.5937/comman12-15251
Ključne reči: Serbia||, ||Srbija, media||, ||mediji, practice||, ||praksa, skills||, ||praktično znanje, theoretical knowledge||, ||teorijsko znanje, EDUCATION||, ||obrazovanje, journalism||, ||novinarstvo,

Sažetak


U radu se razmatra primena teorijskih i praktičnih veština stečenih na studijama  novinarstva u  savremenom medijskom okruženju koje je uglavnom svedeno na tržišne principe infotainmenta. Već duži niz godina trend tabloidizacije smanjuje prostor za informisanje i kritičke rasprave o ključnim temama od javnog interesa, a dodatni problem predstavljaju i sve izraženiji oblici cenzure i autocenzure. Medijska manipulacija dovodi u pitanje verodostojnost i etiku izveštavanja, kao i samu ulogu novinara kao korektora društvenih prilika i zaštitnika interesa javnosti. Ovakva medijska slika u velikoj meri potire pristupe novinarstvu kao humanističkoj profesiji koji se izučavaju u nastavnim planovima i programima fakulteta. Takođe, razvoj komunikacionih tehnologija nametnuo je novu logiku proizvodnje medijskih sadržaja i omogućio njihovo plasiranje na različitim platformama. Zato je cilj rada bio da se, koristeći se metodom studije slučaja i posredstvom petnaest dubinskih intervjua sa svršenim studentima novinarstva Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, sagledaju njihovi stavovi utemeljeni na iskustvu rada u različitim srpskim medijima i utvrdi nivo primenjivosti teorije, metoda i tehnika novinarstva stečenih na fakultetima u medijskoj praksi Srbije. Na osnovu analize formuliše se nekoliko preporuka za obrazovanje novinara: programi bi trebalo jasnije da odgovaraju zahtevima savremene medijske produkcije i tokovima u društvu, praktičnu nastavu treba podupreti podizanjem nivoa tehničko-tehnoloških kapaciteta fakulteta i reorganizacijom prakse u medijima, predavači bi trebalo da budu više saputnici za usvajanje znanja i veština nego autoritarni predavači, da imaju odgovarajuće stručne i naučne kompetencije za predmete na kojima izvode nastavu, predmet medijske pismenosti morao bi biti uveden, ne samo na fakultete nego i na prethodne nivoe školovanja.

Reference

Car, V. & Zlateva, M. (2016). A Profession in turmoil – The Relevance of Education Reforms. In Car, V., Radojković, M. & Zlateva, M. (eds.), Requirments for modern journalism education – The perspective of students in South East Europe (pp. 1–11). Berlin - Sofia: Konrad-Adenauer-Stiftung E.V.

Car, V., Radojković, M. & Zlateva, M. (eds.) (2016). Requirments for modern journalism education – The perspective of students in South East Europe. Berlin - Sofia:Konrad-Adenauer-Stiftung E.V.

Dragićević Šešić, M. & Stojković, B. (2007). Kultura: menadžment, animacija, marketing. Beograd: Clio.

Drašković, B. (2014). Spektakularizacija društva podržana tabloidizacijom masovnih medija. In Valić Nedeljković, D. & Pralica, D. (eds.), Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene 4 (pp. 325–333). Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu.

Hromadžić, H. (2009). Mediji i spektakularizacija društvenog sveta- Masmedijska produkcija „kulture slavnih“. Filozofska istraživanja, 120(4): 617–627.

Kelner, D. (2004). Medijska kultura. Beograd: Clio

Mondo (2013). Novinarstvo najgora profesija u 2013. Posećeno 10.06.2017. URL: http://mondo.rs/a573353/Info/Ekonomija/Novinarstvo-najgora-profesija-u-2013.html

Radojković, M. (2011). Obrazovanje novinara ili medijska pismenost?. In Veljanovski, R. (ed.), Verodostojnost medija: Dometi medijske tranzicije (pp. 299-307). Beograd: FPN i Čigoja štampa.

Radojković, M. & Milojević, A. (2016). Serbia: A market pushed by digital media – a challenge for curricula. In Car, V., Radojković, M. & Zlateva, M. (eds.), Requirments for modern journalism education – The perspective of students in South East Europe (pp. 136–163). Berlin/Sofia:Konrad-Adenauer-Stiftung E.V.

Servaes, J. (2009). Back in to the Future? Re-inventing Journalism Education in the Age of Globalization. In Terzis, G (ed.), European Journalism Education (pp. 519–539). Bristol: Intellect.

Stojković, B. (2011). Profesionalni kapital i obrazovanje novinara. In Veljanovski, R. (ed.). Verodostojnost medija: Dometi medijske tranzicije (pp. 299–307). Beograd: FPN i Čigoja štampa.

Šadson, M. (1993). Sociologija proizvodnje vesti. Gledišta, 1–6: 15–29.

Rajnvajn, Lj. (1988). Stvaralaštvo novinara. Beograd: Naučna knjiga.

Turčilo, L. (2011). Ne/educiranost novinara i ne/vjerodostojnost medija u postratnoj i posttranzicijskoj BiH. In Veljanovski, R (ed.), Verodostojnost medija: Dometi medijske tranzicije (pp. 299–307). Beograd: FPN i Čigoja štampa.

Veljanovski, R. (2013). Obrazovanje novinara između tehnološkog determinizma i sistema vrednosti. In Valić Nedeljković, D. & Pralica, D. (ed.), Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene (pp. 351–361). Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu.

Objavljeno
2018/03/28
Broj časopisa
Vol. 12 Br. 41 (2017)
Rubrika
Originalni naučni članak

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.

Licenciranje

Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.

Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.

Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.

Politika samoarhiviranja

Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Odricanje od odgovornosti

Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.