Borba sećanja: okviri medijskog predstavljanja jugoslovenske prošlosti
Sažetak
Cilj rada bio je da se utvrde okviri sećanja na jugoslovensku prošlost u srpskim medijima u kontekstu dva važna jubileja koja su se preklopila: stogodišnjice od nastanka prve Jugoslavije (Kraljevine SHS) i 75. godišnjice formiranja druge, socijalističke Jugoslavije. Oslanjajući se na teorijske i metodološke paradigme kulture sećanja i koncepte uokvirivanja (framing), analizom je bilo obuhvaćeno izveštavanje pet onlajn izdanja dnevnih listova Blic, Danas, Večernje novosti, Politika, Kurir, kao i u centralnih informativnih emisija Javnog medijskog servisa Radio televizije Srbije i televizije N1 od 28. novembra do 4. decembra 2018 godine. Rezultati sprovedenog istraživanja pokazali su zastupljenost tri okvira: revizionističkog, spektakularizovanog nostalgičnog i kritičkog kontranarativa koji se konstruišu različitim strategijama. Medijsko uokvirivanje jugoslovenske prošlosti odraz je polarizacije u ideološkoj uređivačkoj orijentaciji posmatranih medija i višedecenijske borbe sećanja u javnom diskursu između zvaničnih institucionalnih i nezvaničnih kritičkih, tzv. `kontrasećanja`.
Reference
Asman, A. (2011). Duga senka prošlosti. Beograd: Čigoja štampa, Biblioteka XX vek.
Asman, A. (2018). Oblici zaborava. Beograd: Čigoja štampa, Biblioteka XX vek.
Albavkas, M. (2013). Društveni okvir pamćenja. Novi Sad: Mediterran Publishing.
Bejker, K. (2011). Beograd: Čigoja štampa, Biblioteka XX vek.
Bojm, S. (2005). Budućnost nostalgije. Beograd: Geopoetika.
Buden, B. (2013). Uvod u prošlost. Novi Sad: kuda.org.
Connerton, P. (2008). Seven types of forgetting. Memory studies, 1(1), 59–71.
Drašković, B. (2013). Kultura sećanja u dokumentranoj televizijskoj seriji „Robna kuća“. U I. Sekeruš Živančević (ur.) Šesti međunarodni interdisciplinarni simpozijum Susreti kultura, Zbornik radova, Knjiga 1. (str. 39–47). Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu.
Drašković, B. (2016). Izveštavanje ili spektakularizacija: predstavljanje kulturne saradnje u srpskim i hrvatskim medijima (Nepublikovana doktorska disertacija). Beograd: Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Drašković, R. (2017). Sablasti identiteta. Zeničke sveske. Časopis za društvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku, 26(17), 243–292.
Đerić, G. (2008). Semantika ćutanja, nasilje i društveno pamćenje. U G. Đerić (ur.), Intima javnosti (str. 64–97). Beograd: Fabrika knjiga.
Entman, R. M. (1993). Framing: Toward Clarification of Fractured Paradigm. Journal of Communication, 43(4), 51–58.
Jansen, S. (2005). Antinacionalizam. Beograd: Čigoja štampa, Biblioteka XX vek.
Kuljić, T. (2002). Istoriografski revizionizam u poslesocijalističkim režimima. U S. Biserko (ur.), Balkanski rašomon: istorijsko i literarno viđenje raspada SFRJ, Helsinške sveske br. 11 (str. 1–60). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Kuljić, T. (2002). Prevladavanje prošlosti - uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka. Beorad: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Kuljić, T. (2006) Kultura sećanja. Beograd: Čigoja.
Kuljić, T. (2011). Sećanje na titoizam: izmedju diktata i otpora. Beograd: Čigoja
Kuljić, T. (2012) Izmišljanje prošlosti na Zapadnom Balkanu. Posećeno 1. 10. 2015. URL: www.kczr.org/download/tekstovi/todor_kuljic_izmisljanje_proslosti_na_zapadnom_balkanu.pdf.
Majstorović, D. (2011). Alternative govoru mržnje u postjugoslovenskim medijima. Posećeno 5. 5. 2012. URL: http://www.media.ba/bs/medijska-politika-regulativa-teme-i-resursi/alternative-govoru-mrznje-u-postjugoslovenskim-medijima.
Milivojević, S. (2007). Politike sećanja: suočavanje sa prošlošću. Genero, 10(11): 97–100.
Nora, P. (2007). Između sjećanja i povijesti. Deskrepancija, 8(12), 135–165.
Pan, Z., & Kosicki, G.M. (1993). Framing analysis: An Approach to news discourse. Journal Political Communication, 10(1): 55–75.
Petrović, T. (2012). YUROPA: jugoslovensko nasleđe i politike budućnosti u postjugoslovenskim društvima. Beograd: Fabrika knjiga.
Popović, M. (2013). (Bivša)Jugoslavija u očima pionira. Zarez, br. 368. Posećeno 10. 10. 2013. URL: http://www.zarez.hr/clanci/bivsa-jugoslavija-u-ocima-posljednjih-pionira.
Schwartz, B. (2014). American journalism’s conventions and cultures, 1863–2013: Changing representations of the Gettysburg Address. In B. Zelizer & K. Tenenboim-Weinblatt (eds.), Journalism and Memory (pp. 211–226). London: Palgrave Macmillan.
Spasić, I. (2012). Jugoslavija kao mesto normalnog života: sećanje običnih ljudi u Srbiji. Sociologija, LIV(4): 577–594.
Stojanović, D. (2017). Zakon protiv istorije. Posećeno 27. 11. 2018. URL: https://pescanik.net/zakon-protiv-istorije/.
Ugrešić, D (2008). Kultura laži. Beograd: Fabrika knjiga
Van Dijk, T. (1983). Discourse Analysis: Its Development and Application to the Structure of News“. Journal of Communication, 33: 22–43.
Van Dijk, T. (1993). Elite Discourse and Racism. Newbury Park, CА: Sage.
Velikonja, M. (2010). Titostalgija. Beograd: Čigoja, Biblioteka XX vek.
Velikonja, M. (2013). Rock’n’RetRo. Ljubljana: Sophia.
Velikonja, M. (2017). Načini sećanja na Jugoslaviju YU - retrovizor. U L. Perović, D. Roksandić, M. Velikonja, W. Hoepken i F. Bieber (ur.), Jugoslavija u istorijskoj perspektivi (str. 485–517). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Vučetić, R. (2018). O jednom jubileju ili kako se (ne) sećamo Jugoslavije. Posećeno 20. 5. 2018. URL: http://www.historiografija.hr/?p=9891.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.