KOMUNIKACIJA RIZIKA U VEZI SA PROJEKTOM JADAR – Između etike, struke i politike

  • Želimir Kešetović Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti
DOI: https://doi.org/10.5937/cm20-57590
Ključne reči: komunikacija rizika, projekat Jadar, kompanija Rio Tinto, kompradori, eksperti

Sažetak


Apstrakt: U radu se analizira komunikaciju rizika u kontekstu projekta Jadar – rudarskog poduhvata kompanije Rio Tinto za ekstrakciju litijuma u dolini Jadar. Komunikacija ključnih aktera: kompanije Rio Tinto, vladajuće političke strukture u Srbiji, političke opozicije i nevladinih organizacija i eksperata se prati kroz analizu vremenskih linija ključnih događaja, saopštenja za javnost i diskursa različitih aktera. U uslovima nedovoljnog poznavanja objektivnih dimenzija hazarda uočava se oštra polarizacija na pristalice/zagovornike projekta (sama kompanija, vladajuća politička struktura i deo eksperata) koji smatraju da su potenacijalne opasnosti u okviru prihvatljivog, a moguća dobit značajna, i ostalih komunikacijskih aktera koji stoje na dijametralno suprotnom stanovištu. Agresivna kampanja vlasti i kompanije u korist projekta za rezultat je imala povećanje broja protivnika projekta što je razumljivo u uslovima nepostojanja poverenja u institucije,  odsustva kulture dijaloga, visoke korupcije i podeljenog društva. Da bi se približili idealnu komunikacije rizika kao razmene istinitih informacija između eksperata i laika, odgovorna vlast koja vodi računa o opštem interesu morala bi potpuno da promeni obrazac ponašanja i postavi se u ulogu facilitatora i posrednika koji omogućava otvoren dijalog zainteresovanih na medijima sa nacionalnom frekvencijom..

Biografija autora

Želimir Kešetović, Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti
redovni profesor

Reference

1. Abaka-Wood, G. B., Acquah, G., Owusu, C.K. and Addai-Mensah J. (2022), “A Review of Characterization Techniques and Processing Methods for Lithium Extraction”, Proceedings of the 7th UMaT Biennial International Mining and Mineral Conference, Tarkwa, Ghana, pp. 1-10.
2. Antonić, S. (2022) Kompradori kao deo TNKK: slučaj Srbije, Sociološki pregled, vol. LVI, no. 4, str. 1169–1191.
3. Balkan Green Net (2021). Studija Batuta: desetak industrijski kontaminiranih lokacija u Srbiji ugrožava zdravlje ljudi, dostupno na https://balkangreenenergynews.com/rs/Studija Batuta: desetak industrijski kontaminiranih lokacija u Srbiji ugrožava zdravlje ljudi (balkangreenenergynews.com)
4. Beta, (2024a). „Reporteri bez granica: Srbija pala na 98. mesto na Svetskom indeksu slobode medija”, dostupno na https://beta.rs/content/204602-reporteri-bez-granica-srbija-pala-na-98-mesto-na-svetskom-indeksu-slobode-medija, pristup 15.05.2024.
5. Beta, (2024b). „Stojković: Biološki fakultet protiv projekta Jadar”, dostupno na https://beta.rs/content/212699-stojkovic-bioloski-fakultet-protiv-projekta-jadar-i-etf-morao-da-odgovori-na-inicijativu-sanu, pristup 18.10.2024.
6. Bogdanović, N. (2021). "Rio Tinto u Srbiji: Ko je za, a ko protiv", Radio Slobodna Evropa, https://www.slobodnaevropa.org/a/rio-tinto-rudnik-poslovanje-srbija/31576691.html, pristup 5.12.2024
7. Broderick, E. (2022). Report into Workplace Culture at Rio Tinto. Rio Tinto. dostupno na https://www.riotinto.com/-/media/Content/Documents/Sustainability/People/RT-Everyday-respect-report.pdf, pristup 15.12.2024.
8. Brownlee, J. (2015). The Corporate Corruption of Academic Research. Alternate Routes: A Journal of Critical Social Research, 26., pp 23-50.
9. Blic, (2024).“Kad 1+1 nije jednako 2: Zašto se ekonomisti spore oko ekonomskih benefita projekta "Jadar" na Srbiju i šta piše u njihovim studijama i analizama“, dostupno na https://www.blic.rs/biznis/zasto-se-ekonomisti-spore-oko-ekonomskih-benefita-projekta-jadar-sta-pise-u-njihovim/lcny97r, pristup 20.10.2024.
10. Cameco, S., and Griffiths, M. (2019). „The Health Impacts of Extractive Industry Transnational Corporations: A Study of Rio Tinto in Australia and Southern Africa“. International Journal of Environmental Research and Public Health, 16(2), 239.
11. Cenzolovka (2024).“BIRODI: Pink, Prva i Happy reč litijum u julu upotrebili 1045 puta, a u junu 330“ dostupno na https://www.cenzolovka.rs/drzava-i-mediji/birodi-pink-prva-i-happy-rec-litijum-u-julu-upotrebili-1045-puta-a-u-junu-330/, pristup 30.08.2024.
12. Cvijetić, A., (2024).„Nova tehnologija prerade jadarita testirana u Australiji“, Politika, 04.08.2024, dostupno na https://www.politika.rs/sr/clanak/626246/Nova-tehnologija-prerade-jadarita-testirana-u-Australiji, pritup 05.08.2024.
13. Danas, (2024).“Brnabić o naučnicima koji su protiv rudnika litijuma: Dozvoljavaju sebi da pričaju potpune budalaštine“, dostupno na https://www.danas.rs/vesti/drustvo/brnabic-o-naucnicima-litijum/, pristup 04.09.2024.
14. Đorđević, D., Tadić, Grgur, B., Ristić,R., Sakan,S., Brezjanović, J., Stevanović, V. & Šolaja, B. (2024)."The influence of exploration activities of a potential lithium mine to the environment in Western Serbia", Scientific reports, 14:17999.
15. EPA, (2008). Seven Cardinal Rules of Risk Communication, Washington D.C., dostupno na https://archive.epa.gov/care/web/pdf/7_cardinal_rules.pdf, pristup 25.01.2023
16. FoNet, (2024),“Grujičić o protestima protiv rudnika litijuma: Građani ne veruju institucijama, što nije nelogično“, dostupno na https://www.021.rs/story/Info/Srbija/385402/Grujicic-o-protestima-protiv-rudnika-litijuma-Gradjani-ne-veruju-institucijama-sto-nije-nelogicno.html, pristup 22.08.2024.
17. Forbes, (2024).“U kakvom su stanju inspekcije koje bi trebalo da kontrolišu Rio Tinto“, dostupno na https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/547776/inspekcije-rio-tinto-kontrolisu-u-kakvom-su-stanju.html, pristup 19.08.2024.
18. González, M. I. and Puig, J. (2020). A Socio-Environmental History of a Copper Mining Company: Rio-Tinto Company Limited (1874–1930). Sustainability, 12(11), 4521.
19. Hymes, D. (1974). Foundations in Sociolinguistics: An Ethnographic Approach. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
20. Jakobson, R (2000).”Linguistic and Poetic” in Burke, L., Crowley, T. and Girvin, A.(Eds) The Routledge Language and Cultural Theory Reader.New York/London:Routledge. pp 334-337.
21. Malešič, M., Hrvatin, S., B. i Polič, M. (2006). Komuniciranje v krizi, Ljubljana:Fakulteta za družbene vede, str. 13-14
22. Matić Savićević, B. et al. (2020). Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji, Beograd:Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut".
23. Mitrović, Lj. (2013). Implications of the globalization process for deterritorialization of the
state sovereignty and metamorphosis of cultural identity. In: Vuletić, V., Ćirić, a and Šuvaković,U. (Eds.) Globalization and Sovereignty Decline (683-700). Beograd: Srpsko
sociološko društvo, Institut za uporedno pravo; Kosovska Mitrovica: Filozofski
fakultet Univerziteta u Prištini.
24. Mitrović, M.(2011). „Kampanjska privatizacija u Srbiji – Udruženi pljačkaški poduhvat“, u Ignjatović, Đ.(Ur.) Kaznena reakcija u Srbiji, Beograd:Pravni fakultet, str. 126- 138.
25. N1 (2024 a)” Gavrilović: Ljudi su u strahu izašli na ulice da se zaštite od države koja ih je zaboravila” dostupno na https://nova.rs/vesti/politika/gavrilovic-ljudi-su-u-strahu-izasli-na-ulice-da-se-zastite-od-drzave-koja-ih-je-zaboravila/?utm_source=chatgpt.com, pristup 04.08.2024.
26. N1,(2024b)"Kampanja vlasti za litijum nadmašuje sve - i kampanju za Kosovo, Beograd na vodi", dostupno na https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/548190/djordje-vukadinovic-kampanja-vlast-litijum.html, pristup 20.08.2024
27. NSPM. (2024a). “Srbija, jun-jul 2024 – litijum, EKSPO i nacionalni stadion”, dostupno na http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/srbija-jun-jul-2024-litijum-i-nacionalni-stadion.html, pristup 17.08.2024.
28. NSPM (2024b) “Septembar, 2024 – Odabrana ukrštanja - litijum i protesti, starost i obrazovanje” http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/septembar-2024-%E2%80%93-odabrana-ukrstanja-litijum-i-protesti-starost-i-obrazovanje.html, pristup 15.09.2024.
29. Marić, D. (2024). „Sve će biti u redu, osim ako ne dođe do akcidenta“:Pozvali smo kontakt centar za projekat „Jadar“ i pitali ih da li ćemo biti bezbedni od kopanja litijuma”, Nova.rs., dostupno na https://nova.rs/vesti/drustvo/sve-ce-biti-u-redu-osim-ako-ne-dodje-do-akcidenta-pozvali-smo-kontakt-centar-za-projekat-jadar-i-pitali-ih-da-li-cemo-biti-bezbedni-od-kopanja-litijuma/, pristup 09.10.2024.
30. Marković,M (2022).” Rudarski biznis u Srbiji i (pre)prodaja zlatne magle”, Birn.rs, dostupno na https://birn.rs/rudarski-biznis-u-srbiji/, pristup 20.08,2024.
31. Nova ekonomija, (2021). „Akademija inženjerskih nauka očekuje „trajne negativne posledice“ Rio Tinta“, dostupno na https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/akademija-inzenjerskih-nauka-ocekuje-trajne-negativne-posledice-rio-tinta, pristup 07.06.2024.
32. Ristić, R., Malušević, I.,Nešković, P., Novaković, A., Polovina, S. and Milčanović, V. (2021) “Spatial degradation within the „Jadar“ project”, dostupno na https://www.banktrack.org/download/spatial_degradation_within_the_jadar_project/ristic_et_al__sanu_eng_2021_1.pdf, pristup 12.12.2024.
33. Sandman, P. (2003). "Four Kinds of Risk Communication", The Synergist, pp. 26–27.
34. Sandman, P. (2012). Responding to Community Outrage:Strategies for Effective Risk Communication. AIHA Press.
35. Schmid, R. (2001). "Risk = Hazard + Outrage", Zurich Risk Engineering’s magazine the linkbetween, Issue 33, Jan 2001.
36. Seagle, C. (2012). Inverting the Impacts: Mining, Conservation and Sustainability Claims near the Rio Tinto/QMM Ilmenite Mine in Southeast Madagascar. Journal of Peasant Studies, 39(2), 447-477.
37. SEC. (2023)." SEC Charges Rio Tinto plc with Bribery Controls Failures"m press release, dostupno na https://www.sec.gov/newsroom/press-releases/2023-46, pristup 15.12.2024.
38. Sjöberg, L. (2000). Factors in Risk Perception. Risk Analysis, 20: 1–11.
39. Šolaja, B. (2024). „Rizici otvaranja rudnika litijuma veći su od potencijalne koristi“, dostupno na https://6yka.com/kolumne/rizici-otvaranja-rudnika-litijuma-veci-su-od-potencijalne-koristi/, pristup 25.07.2024.
40. Šušnjić, Đ. (2024).“Ratko kao osobena pojava u našoj kulturi“, Religija i tolerancija,br 42.str. 419-421
41. TANJUG, (2024). „Biljana Abolmasov: Ljudi postali potpuno nesvesni značaja geoloških istraživanja i rudarstva“, dostupno na https://www.tanjug.rs/ekonomija/srbija/102768/biljana-abolmasov-ljudi-postali-potpuno-nesvesni-znacaja-geoloskih-istrazivanja-i-rudarstva/vest, pristup 30.07.2024.
42. Zhao, H., Wang, Y. and Cheng,H. (2023). Recent advances in lithium extraction from lithium-bearing clay minerals, Hydrometallurgy,Volume 217., 106025
43. Zrnić, S.(2024), "U Srbiji ima 709 kontaminiranih lokacija, a samo tri rudarska inspektora", Vreme, dostupno na https://vreme.com/drustvo/u-srbiji-ima-709-kontaminiranih-lokacija-a-samo-tri-rudarska-inspektora/, šristup 28.03.2024.
44. Vukčević, Lj.(NA), „Krivična odgovornost pravnih lica za krivilčna dela protiv životne sredine“,Beograd:RERI, dostupno na https://reri.org.rs/wp-content/uploads/2023/04/RERI-Krivicna-odgovornost-pravnih-lica-za-krivicna-dela-protiv-zivotne-sredine.pdf, pristup 12.10.2024.
45. Walaski, P.(2011. Risk and crisis communication, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, New Jersey
46. Živković, Ž., Panić, M., Fedajev, A. et al. (2023)The Challenges of Increasing the Copper Smelter Capacity on Ambient Air Quality in Bor (Serbia). Water Air Soil Pollut 234, 82.
Objavljeno
2026/03/02
Broj časopisa
Vol. 20 Br. 2 (2025): CM 58
Rubrika
Prethodno saopštenje

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.

Licenciranje

Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.

Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.

Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.

Politika samoarhiviranja

Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.

Odricanje od odgovornosti

Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.