Registracija i prijava su obavezne ako želite da ovim putem ponudite rad za objavljivanje i proveravate njegov trenutni status u procesu recenzije i uređivanja.

Uslovi za prijavu rukopisa

U postupku prijavljivanja rukopisa, autor je dužan da potvrdi da rukopis zadovoljava dole navedene uslove za objavljivanje. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, prijavljeni rukopis može biti odbijen.
  • Prijavljeni prilog nije prethodno objavljivan, niti se nalazi u procesu odlučivanja za objavljivanje u nekom drugom časopisu. U suprotnom, detaljno obrazloženje  navodi se pod "Komentari uredniku".
  • Datoteka koja sadrži rad je u Microsoft Word ili RTF formatu.
  • Tekst ispunjava stilske i bibliografske zahteve navedene u Uputstva autorima, koji se nalaze u rubrici "Info".
  • Poštovano je uputstvo Kako osigurati anonimnost recenzije (ako se prilog nudi za rubriku koja podleže recenziji).
  • Sažeci i ključne reči dati su na dva jezika (a)  srpskom i (b) engleskom, odnosno izuzetno na nekom drugom svetskom jeziku ako se taj rasprostranjeno koristi u određenoj oblasti nauke. Ključne reči biće naknadno unesene u datoteku, nakon njihovog automatskog ekstrahovanja od strane alatke KWASS.
  • Popunjena je Autorska izjava, koja će biti uneta u sistem kao dopunska datoteka.

Uputstvo autorima

Tekst rada prirediti u programu za obradu teksta Word, latinicom, sa dvostrukim proredom, isključivo fontom Times New Roman i veličinom slova 12 tačaka (12 pt). Sve margine podesiti na 25 mm, veličinu stranice na format A4, a tekst kucati sa levim poravnanjem i uvlačenjem svakog pasusa za 10 mm, bez deljenja reči (hifenacije). Ne koristiti tabulatore i uzastopne prazne karaktere (spejsove) radi poravnanja teksta, već alatke za kontrolu poravnanja na lenjiru i Toolbars. Za prelazak na novu stranu dokumenta ne koristiti niz „entera“, već isključivo opciju Page Break. Posle svakog znaka interpunkcije staviti samo jedan  prazan karakter. Ako se u tekstu koriste specijalni znaci (simboli), koristiti font Symbol.
Stranice numerisati redom u okviru donje margine, počev od naslovne strane. Podaci o korišćenoj literaturi u tekstu označavaju se superskirptom arapskim brojevima u uglastim zagradama – npr. [1, 2],  i to onim redosledom kojim se pojavljuju u tekstu. Stranice numerisati redom u donjem desnom uglu, počev od naslovne strane.
Naslovna strana. Na posebnoj, prvoj stranici rukopisa treba navesti sledeće:
• naslov rada bez skraćenica;
• puna imena i prezimena autora (bez titula) indeksirana brojevima;
• zvaničan naziv ustanova u kojima autori rade i mesto, i to redosledom koji odgovara indeksiranim brojevima autora;
• ukoliko je rad prethodno saopšten na nekom stručnom sastanku, navesti zvaničan naziv sastanka, mesto i vreme održavanja;
• na dnu stranice navesti ime i prezime, kontakt-adresu, broj telefona, faksa i e-mail adresu jednog od autora radi korespondencije.
Autorstvo. Sve osobe koje su navedene kao autori rada treba da se kvalifikuju za autorstvo. Svaki autor
treba da je učestvovao dovoljno u radu na rukopisu kako bi mogao da preuzme odgovornost za celokupan
tekst i rezultate iznesene u radu. Autorstvo se zasniva samo na:
• bitnom doprinosu koncepciji rada, dobijanju rezultata ili analizi i tumačenju rezultata,
• planiranju rukopisa ili njegovoj kritičkoj reviziji od znatnog intelektualnog značaja,
• u završnom doterivanju verzije rukopisa koji se priprema za štampanje.
Finansiranje, sakupljanje podataka ili generalno nadgledanje istraživačke grupe sami po sebi ne mogu opravdati autorstvo. Svi drugi koji su doprineli izradi rada, a koji nisu autori rukopisa, trebalo bi da budu navedeni u zahvalnici s opisom njihovog rada, naravno, uz pisani pristanak.
Kratak sadržaj. Priložiti kratak sadržaj rada obima do 300 reči. Za originale radove kratak sadržaj treba da ima sledeću strukturu: Uvod, Cilj rada, Metod rada, Rezultati, Zaključak. Svaki od navedenih segmenata pisati kao poseban pasus koji počinje boldovanom reči Uvod, Cilj rada, Metod rada, Rezultati, Zaključak. Navesti najvažnije rezultate (numeričke vrednosti) statističke analize i nivo značajnosti. Zaključak ne sme biti uopšten, već mora biti direktno povezan sa rezultatima rada. Za prikaze bolesnika sažetak treba da ima sledeće delove: Uvod (u poslednjoj rečenici navesti cilj),
Prikaz bolesnika, Zaključak; segmente takođe pisati kao poseban pasus koji počinje boldovanom reči. Za ostale tipove radova sažetak nema posebnu strukturu.
Za radove na srpskom jeziku priložiti i summary na engleskom istovetan sa kratkim sadržajem. Ključne reči. Ispod kratkog sadržaja navesti ključne reči (od tri do šest). Ne treba da se ponavljaju reči iz naslova, a ključne reči treba da budu relevantne ili opisne. U izboru ključnih reči koristiti Medical Subject Headings – MeSH (http://gateway.nlm.nih.gov).
Struktura rada. Svi podnaslovi se pišu velikim masnim slovima (bold). Originalni rad, meta-analiza, preliminarno i kratko saopštenje obavezno treba da imaju sledeće podnaslove: UVOD (Cilj rada kao poslednji pasus Uvoda), METOD RADA, REZULTATI, DISKUSIJA, ZAKLJUČAK, LITERATURA.

Prikaz bolesnika čine: UVOD (Cilj rada kao poslednji pasus Uvoda), PRIKAZ BOLESNIKA, DISKUSIJA, ZAKLJUČAK, LITERATURA. Ne treba koristiti imena bolesnika, inicijale ili brojeve istorija bolesti, naročito u ilustracijama. Prikazi bolesnika ne smeju imati više od pet autora.
Pregled iz literature čine: UVOD, ODGOVARAJUĆI PODNASLOVI, ZAKLJUČAK, LITERATURA. Pregledne radove iz literature mogu objavljivati samo autori koji navedu najmanje pet autocitata (reference u kojima su ili autori ili koautori rada).
Priloge (tabele, grafikone, slike itd.) postaviti na kraj rukopisa, a u samom telu teksta jasno naznačiti mesto koje se odnosi na dati prilog. Кrajnja pozicija priloga biće određena u toku pripreme rada za publikovanje.
Tekst rukopisa. Koristiti kratke i jasne rečenice. Prevod pojmova iz strane literature treba da bude u duhu srpskog jezika. Sve strane reči ili sintagme za koje postoji odgovarajuće ime u našem jeziku zameniti tim nazivom. Pri pisanju teksta na engleskom jeziku treba se pridržavati jezičkog standarda American English.
Za nazive lekova koristiti prevashodno generička imena.
Uređaji (aparati) se označavaju fabričkim nazivima, a ime i mesto proizvođača treba navesti u oblim zagradama. Ukoliko se u tekstu koriste oznake koje su spoj slova i brojeva, precizno napisati broj koji se javlja u superskriptu ili supskriptu (npr. 99Tc, IL-6, O2, B12, CD8). Ukoliko se nešto uobičajeno piše kurzivom (italic), tako se i navodi, npr. geni (BRCA1). Ukoliko je rad deo magistarske teze, odnosno doktorske disertacije, ili je urađen u okviru naučnog projekta, to treba posebno naznačiti u Napomeni na kraju teksta.Takođe, ukoliko je rad prethodno saopšten na nekom stručnom sastanku, navesti zvaničan naziv skupa, mesto i vreme održavanja, da li je rad i kako publikovan (npr. isti ili drugačiji naslov ili sažetak).
Кlinička istraživanja. Кlinička istraživanja se definišu kao istraživanja uticaja jednog ili više sredstava ili mera na ishod zdravlja. Registarski broj istraživanja se navodi u poslednjem redu sažetka.
Skraćenice. Koristiti samo kada je neophodno, i to za veoma dugačke nazive hemijskih jedinjenja, odnosno nazive koji su kao skraćenice već prepoznatljivi (standardne skraćenice, kao npr. DNK). Za svaku skraćenicu pun termin treba navesti pri prvom navođenju u tekstu, sem ako nije standardna jedinica mere. Ne koristiti skraćenice u naslovu. Izbegavati korišćenje skraćenica u kratkom sadržaju, ali ako su neophodne, svaku
skraćenicu ponovo objasniti pri prvom navođenju u tekstu.
Decimalni brojevi. U tekstu rada na engleskom jeziku, u tabelama, na grafikonima i drugim prilozima
decimalne brojeve pisati sa tačkom (npr. 12.5 ± 3.8), a u tekstu na srpskom jeziku sa zarezom (npr. 12,5 ±3,8). Кad god je to moguće, broj zaokružiti na jednu decimalu.
Jedinice mera. Dužinu, visinu, težinu i zapreminu izražavati u metričkim jedinicama (metar – m, kilogram(gram) – kg (g), litar – l) ili njihovim delovima. Temperaturu izražavati u stepenima Celzijusa (°C), količinu supstance u molima (mol), a pritisak krvi u milimetrima živinog stuba (mm Hg). Sve rezultate hematoloških, kliničkih i biohemijskih merenja navoditi u metričkom sistemu prema Međunarodnom sistemu jedinica (SI).
Obim rukopisa. Celokupni rukopis rada – koji čine naslovna strana, kratak sadržaj, tekst rada, spisak literature, svi prilozi, odnosno potpisi za njih i legenda (tabele, fotografije, grafikoni, sheme, crteži), naslovna strana i kratak sadržaj na engleskom jeziku – mora iznositi za originalni rad, saopštenje i pregled iz literature do 5.000 reči, za prikaz bolesnika do 2.000 reči, za rad iz istorije medicine do 3.000 reči, za rad za praksu do 1.500 reči; radovi za ostale rubrike moraju imati do 1.000 reči.

Statističke metode, prikaz i interpretacija rezultata

Prilikom opisa primenjenih statističkih metoda, prikaza i interpretacije rezultata u radu pridržavati se SAMPL Guidelines (Lang TA, Altman DG. Basic statistical reporting for articles published in biomedical journals: the "Statistical Analyses and Methods in the Published Literature" or the SAMPL Guidelines. Int J Nurs Stud. 2015 Jan;52(1):5-9).

Opisati primenjene statističke metode dovoljno detaljno da ih čitalac može ponoviti na svojim podacima. Navesti nivo značajnosti.

Za prikaz rezultata u tabelama i tekstu preporuka je da se: numerički podaci sa normalnom raspodelom i bez ekstremnih vrednosti prikazuju kao aritmetička sredina ± standardna devijacija; numerički podaci čija raspodela odstupa od normalnosti ili kada postoje ekstremne vrednosti, i ordinalni podaci prikažu kao medijana i opseg (minimalna - maksimalna vrednost); nominalni podaci i ordinalni podaci sa malim brojem kategorija  prikažu kao n (%). Ukoliko je moguće, sve numeričke vrednosti zaokružiti na jedno decimalno mesto. Ne duplirati prikaz rezultata u tabelama i grafikonima.

Saopštiti tačnu p-vrednost na 3 decimalna mesta za sve vrednosti veće ili jednake 0,001. P-vrednosti manje od 0,001 prikazati kao p<0,001.


Prilozi radu su tabele, slike (fotografije, crteži, sheme, grafikoni) i video-prilozi.
Tabele. Svaka tabela treba da bude sama po sebi lako razumljiva. Naslov treba otkucati iznad tabele, a objašnjenja ispod nje. Tabele se označavaju arapskim brojevima po redosledu navođenja u tekstu, sa  nazivom na srpskom i engleskom jeziku. Tabele raditi isključivo u programu Word, kroz meni Table–Insert–Table, uz definisanje tačnog broja kolona i redova koji će činiti mrežu tabele. Desnim klikom na mišu – pomoću opcija Merge Cells i Split Cells – spajati, odnosno deliti ćelije. U jednu tabelu, u okviru iste ćelije, uneti i tekst na srpskom i tekst na engleskom jeziku – nikako ne praviti dve tabele sa dva jezika! Koristiti font Times New Roman, veličina slova 12 pt, sa jednostrukim proredom i bez uvlačenja teksta.
Korišćene skraćenice u tabeli treba objasniti u legendi ispod tabele na srpskom i engleskom jeziku. Ukoliko je rukopis na srpskom jeziku, priložiti nazive tabela i legendu na oba jezika. Takođe, u jednu tabelu, u okviru iste ćelije, uneti i tekst na srpskom i tekst na engleskom jeziku (u radovima na srpskom jeziku uneti srpski i engleski).
Slike su svi oblici grafičkih priloga i kao „slike“ u ENGRAMIMA se objavljuju fotografije, crteži, sheme i grafikoni. Slike označavaju se arapskim brojevima prema redosledu navođenja u tekstu. Primaju se isključivo digitalne fotografije (crno-bele ili u boji) rezolucije najmanje 300 dpi i formata zapisa tiff ili jpg (male, mutne i slike lošeg kvaliteta neće se prihvatati za štampanje!). Ukoliko autori ne poseduju ili nisu u mogućnosti da dostave digitalne fotografije, onda originalne slike treba skenirati u rezoluciji 300 dpi i u originalnoj veličini. Ukoliko je rad neophodno ilustrovati sa više slika, u radu će ih biti objavljeno nekoliko, a ostale će biti u e-verziji članka kao PowerPoint prezentacija (svaka slika mora biti numerisana i imati
legendu). Ukoliko je rukopis na srpskom jeziku, priložiti nazive slika i legendu na oba jezika.

Fotografije. Dostavljaju se u elektronskom obliku. Poželjno je da rezolucija bude 300 dpi.

Grafikoni. Grafikoni treba da budu urađeni i dostavljeni u programu Excel, da bi se videle prateće vrednosti raspoređene po ćelijama. Iste grafikone linkovati i u Word-ov dokument, gde se grafikoni označavaju arapskim brojevima po redosledu navođenja u tekstu, sa nazivom na srpskom i engleskom jeziku. Svi podaci na grafikonu kucaju se u fontu Times New Roman, na srpskom i engleskom jeziku. U štampanoj verziji članka verovatnije je da grafikon neće biti štampan u boji, te je bolje izbegavati korišćenje boja u grafikonima, ili ih koristiti različitog intenziteta.
Korišćene skraćenice na grafikonu treba objasniti u legendi ispod grafikona na srpskom i engleskom jeziku.

Sheme (crteži). Crteži i sheme se dostavljaju u jpg ili tiff formatu. Sheme raditi u programu Corel Draw ili Adobe Illustrator (programi za rad sa vektorima, krivama). Ukoliko je rukopis na srpskom jeziku priložiti nazive shema i legendu, na srpskom i engleskom jeziku, veličina slova 10 pt.
Korišćene skraćenice na shemi treba objasniti u legendi ispod sheme na srpskom i engleskom jeziku.

Zahvalnica. Navesti sve one koji su doprineli stvaranju rada, a ne ispunjavaju merila za autorstvo, kao što su osobe koje obezbeđuju tehničku pomoć, pomoć u pisanju rada ili rukovode odeljenjem koje obezbeđuje opštu podršku. Finansijska i materijalna pomoć, u obliku sponzorstva, stipendija, poklona, opreme, lekova idrugo, treba takođe da bude navedena.
Izjava o sukobu interesa. Neophodno je navesti potencijalni sukob interesa ukoliko on postoji u slučaju bilo koga od autora rada. Ukoliko nema konflikta interesa, to je takođe potrebno naglasiti.
Literatura. Spisak referenci je odgovornost autora, a citirani članci treba da budu lako pristupačni čitaocima časopisa. Stoga uz svaku referencu obavezno treba navesti DOI broj članka (jedinstvenu nisku karaktera koja mu je dodeljena) i PMID broj ukoliko je članak indeksiran u bazi PubMed/MEDLINE.

Reference numerisati rednim arapskim brojevima prema redosledu navođenja u tekstu. Broj referenci ne bi trebalo da bude veći
od 30, osim u pregledu iz literature, u kojem je dozvoljeno da ih bude do 100. Broj citiranih originalnih radova mora biti najmanje 80% od ukupnog broja referenci, odnosno broj citiranih knjiga, poglavlja u knjigama i preglednih članaka manji od 20%. Ukoliko se domaće monografske publikacije i članci mogu uvrstiti u reference, autori su dužni da ih citiraju. Većina citiranih naučnih članaka ne bi trebalo da bude starija od pet godina. Nije dozvoljeno citiranje apstrakata. Ukoliko je bitno komentarisati rezultate koji su publikovani samo u vidu apstrakta, neophodno je to navesti u samom tekstu rada. Reference članaka koji su prihvaćeni za štampu, ali još nisu objavljeni, treba označiti sa in press i priložiti dokaz o prihvatanju rada za objavljivanje.
Reference se citiraju prema tzv. vankuverskim pravilima (Vankuverski stil) (uniformisanim zahtevima za rukopise koji se predaju biomedicinskim časopisima), koji je uspostavio Međunarodni komitet urednika medicinskih časopisa (http://www.icmje.org), koja su zasnovana na formatima koja koriste National Library of Medicine i Index Medicus. Primere navođenja publikacija (članaka, knjiga i drugih monografija, elektronskog, neobjavljenog i drugog objavljenog materijala) mogu se pronaći na internet-stranici http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Prilikom navođenja literature veoma je važno pridržavati se pomenutog standarda, jer je to jedan od najbitnijih faktora za indeksiranje prilikom klasifikacije naučnih časopisa. Naslove časopisa skraćivati takođe prema načinu koji koristi Index Medicus (ne stavljati tačke posle skraćenica!). Za radove koji imaju do šest autora navesti sve autore. Za radove koji imaju više od šest autora navesti prva tri i et al. Stranice se citiraju tako što se navede početna stranica, a krajnja bez cifre ili cifara koje se ponavljaju (npr. od 322. do 355. stranice navodi se: 322-55).
Molimo autore da se prilikom navođenja literature pridržavaju pomenutog standarda, jer je to vrlo bitan faktor za indeksiranje prilikom klasifikacije naučnih časopisa.
Primeri:
1. Članak u časopisu:
Roth S, Newman E, Pelcowitz D, Van der Kolk, Mandel F. Complex PTSD in victims exposed to sexual and physical abuse: results from the DSM-IV field trial for posttraumatic stress disorder. J Traum Stress 1997; 10:539-55.
2. Poglavlje u knjizi:
Ochberg FM. Posttraumatic therapy. In: Wilson JP, Raphel B, editors. International Handbook of Traumatic Stress Syndromes. New York: Plenum Press; 1993. p.773-83.
3. Knjiga:
Maris RW, Berman AL, Silverman MM, editors. Comprehensive Textbook of Suicidology. New York, London. The Guilford Press; 2000.
4. Elektronski dokument dostupan na Internetu:
Irfan A. Protocols for predictable aesthetic dental restorations [Internet]. Oxford: Blackwell Munksgaard; 2006 [cited 2009 May 21]. Available from:
http://cclsw2.vcc.ca:2048/login?url=http://www.netLibrary.com/urlapi.asp?action=summary


Propratno pismo (SUBMISSION LETTER). Uz rukopis obavezno priložiti pismo ili elektronsku formu dokumenta koje su potpisali svi autori, a koje treba da sadrži:
• izjavu da rad prethodno nije publikovan i da nije istovremeno podnet za objavljivanje u nekom drugom časopisu, i
• izjavu da su rukopis pročitali i odobrili svi autori koji ispunjavaju merila autorstva.
Takođe je potrebno dostaviti kopije svih dozvola za: reprodukovanje prethodno objavljenog materijala, upotrebu ilustracija i objavljivanje informacija o poznatim ljudima ili imenovanje ljudi koji su doprineli izradi rada.


Slanje rukopisa. Rukopis rada dostaviti elektronski na adresu:  https://aseestant.ceon.rs/index.php/engrami


Napomena:
Rad koji ne ispunjava uslove ovog uputstva ne može biti upućen na recenziju i biće vraćen autorima da ga dopune i isprave. Pridržavanjem uputstva za pripremu rada znatno će se skratiti vreme celokupnog procesa do objavljivanja rada u časopisu, što će pozitivno uticati na kvalitet članaka i redovnost izlaženja časopisa.

Za sve dodatne informacije, molimo da se obratite na dole navedene adrese i broj telefona.
Adresa:
Klinika za psihijatriju, Klinički centar Srbije
Uredništvo časopisa „Engrami“
Pasterova 2, 11000 Beograd, Srbija
Inernet adresa: engrami.rs

ORIGINALNI RADOVI/ORIGINAL ARTICLES

U ovoj rubrici objavljuju se članci koji predstavljaju rezultate istraživanja autora rada i njihovo tumačenje. Opis metodologije istraživanja treba da pruži sve neophodne informacije kako bi se ono moglo ponoviti, a analiza rezultata i zaključci jasno formulisani  da  bi se pravilno razumeli  i da bi mogli biti proveriti.  

PREGLEDNI RADOVI / REVIEW ARTICLES

Predstavljaju sistematsko, sveobuhvatno i kritičko izlaganje problema na osnovu analiziranih i diskutovanih podataka iz literature, a koji oslikavaju postojeću situaciju u određenom području istraživanja. Literatura koja se koristi u radu mora da sadrži najmanje 5 radova autora članka iz uže naučne oblasti koja je opisana u radu.

PRIKAZ SERIJE SLUČAJEVA/REPORT OF CASE SERIES

Opisuju seriju  slučajeve iz kliničke prakse. Slični su stručnim člancima. U ovim radovima prikazuju se neuobičajeni oblici i tokovi oboljenja, neočekivane reakcije na primenjenu terapiju, primene novih dijagnostičkih procedura ili retke i nove bolesti.

PRIKAZ SLUČAJA / CASE REPORT

Opisuju retke slučajeve iz prakse. Slični su stručnim člancima. U ovim radovima prikazuju se neuobičajeni oblici i tokovi oboljenja, neočekivane reakcije na primenjenu terapiju, primene novih dijagnostičkih procedura ili retke i nove bolesti.

Izjava o privatnosti

Vaše ime i adrese e-pošte pod kojima ste se registrovali koristiće se isključivo u okviru ovog servisa i neće biti ustupljeni bilo kome, ni pod kojim uslovima.