Registracija i prijava su obavezne ako želite da ovim putem ponudite rad za objavljivanje i proveravate njegov trenutni status u procesu recenzije i uređivanja.

Uslovi za prijavu rukopisa

U postupku prijavljivanja rukopisa, autor je dužan da potvrdi da rukopis zadovoljava dole navedene uslove za objavljivanje. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, prijavljeni rukopis može biti odbijen.
  • Prijavljeni prilog nije prethodno objavljivan, niti se nalazi u procesu odlučivanja za objavljivanje u nekom drugom časopisu. U suprotnom, detaljno obrazloženje  navodi se pod "Komentari uredniku".

  • Datoteka koja sadrži rad je u Microsoft Word ili RTF formatu.

  • URL adrese za Internet reference su priložene.

  • Tekst je dat u jednostrukom razmaku; korišćen je font veličine 12; za isticanje je korišćen kurziv (italika), a ne podvlačenje (sem eventualno za URL adrese).
  • Ilustracije, slike i tabele su smeštene na odgovarajućim mestima u tekstu, a ne kao prilog na njegovom kraju; citirana literatura je data u posebnom odeljku na kraju rada (pa i onda kada se navodi u fus-notama).
  • Tekst ispunjava stilske i bibliografske zahteve navedene u Uputstva autorima, koji se nalaze u rubrici "Info".
  • Poštovano je uputstvo Kako osigurati anonimnost recenzije (ako se prilog nudi za rubriku koja podleže recenziji).
  • Naveden je projekat MNTR u okviru koga je rad nastao.
  • Sažeci i ključne reči dati su na dva jezika (a)  srpskom i (b) engleskom, odnosno izuzetno na nekom drugom svetskom jeziku ako se taj rasprostranjeno koristi u određenoj oblasti nauke

Uputstvo autorima

Obim i font

Rad treba da bude napi­san u tekst pro­ce­so­ru Mic­ro­soft Word, fon­tom Ti­mes New Roman veli­či­ne 12 tača­ka, ĆIRI­LI­COM, sa pro­re­dom 1,5. Mak­si­mal­ni obim rada je 16 stra­na (dva autor­ska taba­ka).

 

Naslov rada

Iznad naslo­va rada piše se ime auto­ra i in­sti­tuci­ja u kojoj radi. Uz ime auto­ra tre­ba sta­vi­ti fusno­tu koja sadr­ži elek­tron­sku adre­su auto­ra. Uko­li­ko rad poti­če iz dok­tor­ske ili magi­star­ske teze u fusno­ti tre­ba da sto­ji i naziv teze, mesto i fa­kul­tet na kojem je od­bra­njena. Za rado­ve koji poti­ču iz istra­ži­vač­kih pro­je­kata tre­ba nave­sti naziv i broj pro­jek­ta, finan­si­je­ra i in­sti­tu­ciju u kojoj se rea­li­zu­je.

Pri­mer:

Jan­ko JAN­KO­VIĆ

Peda­go­ški fa­kul­tet u Vra­nju

Univerziteta u Nišu

MUL­TI­DI­SCI­PLI­NAR­NI PRI­SUP NASTA­VI

U OSNOV­NOJ ŠKO­LI

 

Saže­tak

Saže­tak duži­ne 150-250 REČI nala­zi se na počet­ku rada i sa­dr­ži cilj rada, pri­me­nje­ne meto­de, glav­ne rezul­ta­te i zaključ­ke.

 

Ključ­ne reči

Ključ­ne reči (naj­vi­še do pet reči) navo­de se iza sažet­ka.

 

Apstrakt/Sum­mary

Apstrakt duži­ne 150-300 REČI nala­zi se na kra­ju rada i sadr­ži re­zul­tate i zaključ­ke. Pod­ra­zu­me­va se pre­vod Apstrak­ta i ključ­nih re­či ­na ne­ki od svet­skih jezi­ka.

Osnov­ni tekst

Rado­ve tre­ba pisa­ti jezgro­vi­to, razu­mlji­vim sti­lom i lo­gi­čkim re­dom koji, po pra­vi­lu, uklju­ču­je uvod­ni deo s odre­đe­njem cilja ili pro­ble­ma ra­da, opis meto­do­lo­gi­je, pri­kaz dobi­je­nih rezul­ta­ta, kao i dis­kusi­ju rezul­ta­ta sa zaključ­ci­ma i impli­ka­ci­ja­ma.

 

Refe­ren­ce u tek­stu

Ime­na stra­nih auto­ra u tek­stu se navo­de u srp­skoj trans­kri­p­ci­ji, fo­net­skim pisa­njem pre­zi­me­na, ili (i) u ori­gi­na­lu, uz godi­nu pub­liko­va­nja ra­da, npr. Pija­že (Pia­get, 1960). Kada su dva auto­ra rada, na­vode se pre­zi­me­na oba, dok se u slu­ča­ju većeg bro­ja auto­ra navo­di pre­zime prvog i skra­će­ni­ca „i sar.“ ili „et al.“

 

Cita­ti

Sva­ki citat, bez obzi­ra na duži­nu, tre­ba da pra­ti refe­ren­ca sa bro­jem stra­ne. Za sva­ki citat duži od 350 zna­ko­va autor mora da ima i da pri­lo­ži pisme­no odo­bre­nje vla­sni­ka autor­skih pra­va.

 

Spi­sak lite­ra­tu­re

Na kra­ju tek­sta tre­ba pri­lo­ži­ti spi­sak lite­ra­tu­re koja je na­vo­đena u tek­stu kao i spi­sak sekun­dar­ne lite­ra­tu­re sa najviše 15 bibliografskih je­di­nica. Bibli­o­graf­ska je­di­nica knji­ge piše se u APA sti­lu i sadr­ži pre­zi­me i ini­ci­ja­le ime­na auto­ra, godi­nu izda­nja, naslov knji­ge (kur­zi­vom), mesto izda­nja i izda­vača.

Npr: Jan­ko­vić, J. (1993). Nasta­va u mla­đim raz­re­di­ma osnov­ne ško­le. Vra­nje: Uči­telj­ski fakul­tet u Vra­nju.

 

Pogla­vlje u knji­zi navo­di se na sle­de­ći način:

Havel­ka, N. (2001). Udžbe­nik i raz­li­či­te kon­cep­ci­je obra­zo­va­nja i nas­ta­ve. U: Tre­bje­ša­nin, B. i Laza­re­vić, D. (ur.): Savre­me­ni osnov­noškol­ski udž­be­nik. Beo­grad: Zavod za udžbe­ni­ke i nastav­na sred­stva.

 

Čla­nak u časo­pi­su navo­di se na sle­de­ći način:

pre­zi­me auto­ra, počet­no slo­vo ime­na, godi­na izda­nja (u zagra­di), nas­lov član­ka, puno ime časo­pi­sa (kur­zi­vom), volu­men, broj i stra­ni­ce.

Npr: Rado­va­no­vić, I. (1994). Sta­vo­vi uče­ni­ka pre­ma oso­bi­na­ma nas­tav­nika fizič­kog vas­pi­ta­nja, Fizič­ka kul­tu­ra. Beo­grad, 48, 3, 223-229.

 

Web doku­ment

ime auto­ra, godi­na, naziv doku­men­ta (kur­zi­vom), datum kada je sajt po­se­ćen, inter­net adre­sa saj­ta.

Npr: Degel­man, D. (2000). ARA Style Essen­ti­a­lis. Retri­e­ved Mau 18, 2000. from WWW: http://www.van­gu­ard.edu­/psycho­logy/apa­.pdf­

 

Kada ce isti autor navo­di više puta poštu­je se redo­sled godi­na u ko­jima su rado­vi publi­ko­va­ni. Uko­li­ko se navo­di veći broj rado­va istog auto­ra publi­ko­va­nih u istoj godi­ni, rado­vi tre­ba da budu ozna­če­ni slo­vi­ma uz godi­nu izda­nja npr. 2008a, 2008b...

Navo­đe­nje neo­bja­vlje­nih rado­va nije poželj­no, a uko­li­ko je neo­p­hod­no tre­ba nave­sti što pot­pu­ni­je podat­ke o izvo­ru.

 

Sli­ke i tabe­le

Sli­ke (crte­ži, gra­fi­ko­ni, she­me) i tabe­le se mogu priložiti u digitalnom formatu. Sva­ka ilu­stra­ci­ja i tabe­la mora biti ra­zum­ljiva i bez čita­nja tek­sta, odno­sno, mora ima­ti red­ni broj, naslov i le­gen­du (obja­šnje­nja ozna­ka, šifa­ra i skra­će­ni­ca). Pri­ka­zi­va­nje is­tih poda­ta­ka ta­be­lar­no i gra­fič­ki nije dozvo­lje­no.

 

Sta­ti­stič­ki poda­ci

Rezul­ta­ti sta­ti­stič­kih testo­va tre­ba da budu dati na sle­de­ći na­­čin: F=25.35, df=l,9, r <.001 ili F(l,9)=25,35, r <.001 i slič­no za dru­ge testo­ve. Za uo­biča­je­ne sta­ti­stič­ke poka­za­te­lje ne tre­ba navo­di­ti for­mule i re­fe­ren­ce.

Izjava o privatnosti

Vaše ime i e-adresa pod kojim ste se registrovali koristiće se isključivo u okviru ovog servisa i neće biti ustupani bilo kome.