Uključenost zaposlenih kao faktor fleksibilnosti privrednih društava u Republici Srbiji –empirijsko istraživanje

  • Gordana Ž Gavrić Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo
  • Snežana Kirin Inovacioni centar Masinskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu
  • Miodrag Brzaković Fakultet za primenjeni menadzment, ekonomiju i finansije, Privredna akademija u Novom Sadu
DOI: https://doi.org/10.5937/industrija45-12344
Ključne reči: Denison’s model||, ||Denisonov model, Organization||, ||Organizacija, Flexibility||, ||Fleksibilnost, Employees||, ||Zaposleni,

Sažetak


Adekvatno i pravovremeno reagovanje u uslovima stalnih promena od suštinskog je značaja za opstanak kompanije. Kapacitet za takvo reagovanje se meri stepenom fleksibilnosti pri čemu se pod fleksibilnošću podrazumeva sposobnost da se kompanija promeni ili da se lako menja u skladu sa situacijom. Fenomen fleksibilnosti može se ostvariti kompletnijim uključivanjem zaposlenih u sistem funkcionisanja organizacije, što podrazumeva razvijanje njihovih potencijala, participaciju u donošenju odluka i samostalno organizovanje posla, slobodu u preduzimanju inicijativa, dobar sistem informisanja, podsticanje timske orjentisanosti i interaktivnosti zaposlenih u ostvarivanju organizacionih ciljeva. Cilj ovog rada jeste da se kroz empirijsko istraživanje prikaže stepen uključenosti zaposlenih u organizacijama u Srbiji, da se identifikuju faktori koji utiču na njen razvoj i analizira razlika uključenosti zaposlenih u domaćim i stranim kompanijama. Istraživanje je sprovedeno putem upitnika baziranog na Denisonovom modelu organizacione kulture pri čemu je uzorak  veličine 1000 ispitanika. Podaci su statistički obrađeni i interpretirani. Rezultati su pokazali da privredna društva u Republici Srbiji još treba da rade na unapređenju uključivanja zaposlenih u život kompanije, da kod donošenja odluka postoji razlika između stranih i domaćih kompanija i da timski rad jeste bitan faktor uključivanja zaposlenih.

Biografije autora

Gordana Ž Gavrić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo

Docent, oblast menadzment

Snežana Kirin, Inovacioni centar Masinskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu

Visi naucni saradnik i vanredni professor

Miodrag Brzaković, Fakultet za primenjeni menadzment, ekonomiju i finansije, Privredna akademija u Novom Sadu

Vanredni profesor, oblasti informatika i menadzment

Reference

Adižes Kalderon, I. (2012). Adižes o menadžmentu. Beograd: HESPERIA edu.

Arikan, L.C., & Enginoglu, D. (2016). How elements of corporate culture affect overall firm performance. International Journal of Business Management and Economic Research (IJBMER), 7(3), 680-689.

Batt, R. (2002). Managing customer services: Human resource practices, quit rates, and sales growth. Academy of Management Journal, 45(3), 587-597.

Buller P.F., & McEvoy G.M. (2012). Strategy, human resource management and performance: Sharpening line of sight , Human Resource Management Review 22 , 43–56. doi:10.1016/j.hrmr.2011.11.002

Cvjetković, M. (2015). Knowledge and quality as the factors of the business operations and competitiveness promotion: Research results from Serbia. Industrija, 43(2), 53-72.

Denison, R.D., Haaland, S., & Goelzer, P. (2004). Corporate Culture and Organizational Effectiveness: Is Asia Different From the Rest of the World?. Organizational Dynamics, 33(1), 98-109. Retrieved from http://www.denisonconsulting.com/sites/default/files/documents/resources/denison-2003-asia-different-rest-world_0.pdf

Denison, R.D., & Neale, S.W. (1999). Denison Organizational Culture Survey, Facilitator Guide. Retrieved from http://www.denisonconsulting.com/Docs/DOCS_A-Z/DOCS_Facilitator_Guide.Pdf

Draker, P. (2006). Moj pogled na menadžment; Ideje koje su unapredile menadžment (Izbor iz dela o menadžmenta Pitera Drakera), 2nd ed. Novi Sad: AseeBooks.

Dženopoljac, V. (2014). Intellectual capital: importance, measurement, and impact on corporate performance. Ekonomika preduzeća, 173-186.

Frank, A. (2015). Menadžment - učite od najboljih. Beograd: Laguna.

Galbraith, R.J., Lawler III, E.E., & et al., (1993). Organizing for the future. San Francisco: Jossey- Bass Publisher.

Gavrić, G. (2016). Organizaciona kultura kao faktor rasta i razvoja privrednog drustva. Novi Sad: University Business Academy - Faculty of Applied Management, Economics and Finance. doktorska disertacija.

Goldman, L.S., Nagel, N.R., & Preiss, K. (1995). Agile competitors and virtual organiyations; strategies for enriching the customer. USA: Van nostrand reinhold - A division of international Thomson publishing Inc..

Hamel, G., & Breen, B. (2009). Будућност менаџмента. Novi Sad: Asee.

Jovanović, Z. (2015). Management and changes in business environment Ekonomika, 61(2), 143-151. doi:10.5937/ekonomika1502143J

Jovičić, M., & Jovičić, A. (2015). Inovacije i konkurentska prednost. Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici (The Annals of the Faculty of economics in Subotica), 51(33), 193-202.

Krouse, H. (2012). Organizaciona kultura i preduzetništvo. International Review, 3-4, 27-33.

Nadler, A.D., Gerstein, S.M., Shaw, B.R., & et al., (1992). Organizational architecture: Designs for changing organizations. San Francisco: Jossey-Bass Publishers.

Perić, S. (2015). Razvoj menadžmenta ljudskih resursa u zemljama u tranziciji. Ekonomija teorija i praksa, 8(2), 31-46.

Robbins, P.S., & Judge, A.T. (2009). Organizaciono ponašanje, 12th ed. Zagreb: Mate..

Sowath, R. (2015). High-involvement work practices and employee engagement. Human Resource Development International, 18 (3), 308–316.

Objavljeno
2017/09/04
Broj časopisa
Vol. 45 Br. 2 (2017)
Rubrika
Originalni naučni članak