Izračunavanje premije u osiguranju motornih vozila pomoću složenih Paoasonovih distribucija

  • Ivana Simeunović Beogradska bankarska akademija
  • Mladenka Balaban Beogradska bankarska akademija
  • Duško Bodroža Institut ekonomskih nauka
Ključne reči: expected value principle||, ||princip očekivane vrednosti, bonus-malus system||, ||bonus-malus sistem, determining premium||, ||utvrđivanje premije, mixed Poisson distributions||, ||složene Poasonove distribucije, automobile insurance||, ||osiguranje motornih vozila, Insurance||, ||osiguranje,

Sažetak


Osiguranje motornih vozila, posebno osiguranje od autoodgovornosti zauzima dominatno učešće u portfelju neživotnih osiguranja u gotovo svim zemljama sveta. Cilj ovoga rada je analiza postupaka utvrđivanja premijskih stopa u osiguranju od autoodgovornosti korišćenjem bonus-malus sistema, kao jednog od ključnih instrumenata za povećanje bezbednosti saobraćaja. U radu je data kraća analiza tržišta osiguranja autoodgovornosti u Srbiji, sa posebnim osvrtom na primenu bonus-malusa u praksi. Koristeći uzorak iz 2015. godine jednog od najvećih srpskih osiguravača autoodgovornosti dokazano je da su složene Poasonove distribucije adekvatan izbor u procesu modeliranja pomenutog tarifnog sistema. Osnovni rezultat istraživanja predstavlja konstriusani bonus-malus sistem baziran na složenim Poasonovim modelima, pri čemu je za određivanje premije korišćen princip očekivane vrijednosti. Iz sprovedene analize je zaključeno da je prilikom formiranja bonus-malus sistema u praksi značajno koristiti pojedine matematičko-statističke modele, kao i da je postojeći tarifni sistem autoodgovornosti u Srbiji moguće unaprediti uvođenjem dodatnih pretpostavki.

Biografije autora

Ivana Simeunović, Beogradska bankarska akademija
Assistant Professor
Mladenka Balaban, Beogradska bankarska akademija
Assistant Professor
Duško Bodroža, Institut ekonomskih nauka
Research Associate

Reference

Besson, J.L., & Partart, C. (1992). Trend et Systemes de Bonus-Malus. ASTIN Bulletin, 22, 11-31.

Bowers, N., Gerber, H., Hickman, J., Jones, D., & Nesbit, C. (1986). Actuarial mathematics. Itasca: The society of actuaries.

Bressand, C. (1993). A` propos de la tarification de l'assurance automobile. Économie et Prévision, 108, 75-96.

Bühlmann, H. (1970). Mathematical methods in risk theory. New York: Springer.

David, M. (2015). Auto insurance premium calculation using generalized linear models, Procedia Economics and Finance, 20, Elsevier B.V, 147 – 156.

Denuit, M., Marechal, X., Pitrebois, S., & Walhin, J.F. (2007). Actuarial modelling of claim counts, Risk classification, Credibility and Bonus-malus systems. John Wiley&Sons, Inc..

Dionne, G., & Ghali, O. (1992). The Bonus-Malus system in Tunisia: An empirical evaluation. The Journal of Risk and Insurance, 72(4), 609-633.

Dionne, G., & Vanasse, C. (1989). A Generalization of Automobile Insurance Rating Models: the negative binomial distribution with a regression component. ASTIN Bulletin, 19(2), 199-212. doi:10.2143/AST.19.2.2014909

Doerpinghaus, P., Schmit, J., & Yeh, J.J.H. (2003). Personal bias in automobile claims settlement. The Journal of Risk and Insurance, 70(2),

Gomez, E., Hernandez, A., Perez, J.M., & Vazquez-Polo, F.J. (2002). Measuring sensitivity in a bonus-malus system. Insurance: Mathematics and Economics, 31(2002),

Henriet, D., & Rochet, J.C. (1986). La logique des systemes Bonus-Malus en assurance automobile: Une approche theorique. Annales d'Economie et de Statistique, 1, 133-152.

Kafkova, S. (2015). A Comparison of Several Bonus Malus Systems, Procedia Economics and Finance, 26, Elsevier B.V, 188 – 193.

Lemaire, J. (1995). Bonus-malus systems in automobile insurance. Boston: Kluwer Academic Publishers.

Meyer, U. (2002). Third party motor insurance in Europe. Bamberg: University of Bamberg.

Nadarajah, S., & Kotz, S. (2006). Compound mixed Poisson distributions II. Scandinavian Actuarial Journal, 3, 163-181.

Pitrebois, S., Deniut, M., & Jean-Francois, W. (2006). An actuarial analysis of the French bonus-malus system. Scandinavian Actuarial Journal, 5, 247-264.

Silva, J.M.A., & Centeno, M.L. (2005). A Note on Bonus Scales. Journal of Risk Insurance, 72(4), 601-607. doi:10.1111/j.1539-6975.2005.00140.x

Simeunović, I. (2008). Iskustveno određivanje premije - bonus sistem. Industrija, 36(1), 67-76. Ekonomski institut.

Simeunović, I. (2010). Statističko-aktuarske osnove i rešavanje problema u procesu utvrđivanja premije u osiguranju od autoodgovornosti. Beograd: Univerzitet Union. doktorska disertacija.

Simeunović, I., Domazet, I., & Balaban, M. (2012). Bonus-malus sistem kao sastavni deo tarife autoodgovornosti. ANALI Ekonomskog fakulteta u Subotici,, 28, 313-325.

Stephens, D.A., Crowder, M.J., & Dellaportas, P. (2004). Quantification of automobile insurance liability: A Bayesian failure time approach. Insurance: Mathematics and Economics, 34,

Winter, R.A. (2000). Optimal Insurance Under Moral Hazard. In Handbook of Insurance. (pp. 155-183). Boston: Kluwer Academic Publishers.

Objavljeno
2018/04/10
Broj časopisa
Rubrika
Originalni naučni članak