Principal component analiza uticaja oksidativnog stresa, inflamacije i dislipidemije kod pacijenata sa različitim nivoom glikoregulacije

Oxidative stress in (pre)diabetes

  • Aleksandra Klisic

Sažetak


Cilj: Cilj istraživanja je bio da se ispita povezanost oksidativnog stresa, inflamacije i metaboličkih biomarkera kod pacijenata sa predijabetesom (PRE), de novo dijabetesom (NT2D) i ranije dijagnostikovanim dijabetesom (T2D) pomoću principal component analize (PCA).

Pacijenti i mEtode: Glikozilirani hemoglobin,  lipidni status, markeri inflamacije (IL-6, CRP i fibrinogen) i oksidativnog stresa [pro-oksidanti (AOPP, PAB, TOS) i antioksidansi (PON1, tSHG, TAS)] su mereni. PCA je primenjena da bi se ispitali faktori koji najviše utiču na glikoregulaciju.

Rezultati: U istraživanje je uključeno 278 ispitanika: 37 PRE, 42 NT2D i 99 T2D, kao i 100 zdravih osoba koji su činili kontrolnu grupu (CG). PCA je izdvojila 4 različita faktora objašnjavajući 49% varijanse ispitivanih parametara: Oksidativni stres-Dislipidemija faktor (sa pozitivnim uticajem TG i tSHG, i negativnim uticajem HDL-c i TAS), Dislipidemija faktor (tj, ukupni holesterol i LDL-c, oba sa pozitivnim uticajem), Antropometrijski faktor (tj, obim struka i kukova, oba sa pozitivnim uticajem) i Oksidativni stres-Inflamacija faktor (tj, PAB, fibrinogen i CRP, svi sa pozitivnim uticajem). Od ova 4 faktora, jedino je Oksidativni stres – Dislipidemija faktor pokazao značajnu prediktivnu sposobnost za lošu glikoregulaciju. Porast ovog faktora za jednu jedinicu je pokazao 1,6 puta veću verovatnoću za lošu glikoregulaciju.

Zaključak: Redoks disbalans (određen nižim vrednostima TAS i višim vrednostima tSHG), kao dodatak većim vrednostima TG i nižim vrednostima HDL-c su povezane sa lošijom glikoregulacijom.

 

Objavljeno
2022/12/26
Rubrika
Original paper