Идентификација фенола у урину код радника са професионалном изложеношћу
Sažetak
Увод: Услед све веће употребе фенола у различитим индустријама, регион Централне Србије има повећану потребу за токсиколошким анализама. Токсиколошким анализама амбијенталног и биолошког мониторинга, превентивно се спречавају професионална обољеља што је основни циљ свих завода за медицину рада.
Циљ: Приказати значај континуираног биолошког мониторинга радника експонованих бензенy, фенолу и фенолним смолама и брзог и лаког детектовања фенола у урину семиквантитативном методом.
Материјал и методологија: Истраживање је дизајнирано као аналитичка, опсервациона, ретроспективна студија пресека. Засновано је токсиколошкој анализи концентрације фенола у урину радника и обради документованих резултата из протокола евиденције редовних систематских прегледа ЗЗЗР Застава у периоду од јануара 2018. – децембра 2022. године.
Резултати: Статистичком анализом података из протокола пацијената обрађене су вредности фенола у урину код 61 пацијента, од којих је 58 мушког (95%) и три пацијента женског пола (5%). Статистички значајна разлика у концентрацији фенола у урину показана је када су у питању старост (0,03<0,05) и пацијенти мушког пола (0,02<0,05).
Закључак: Биолошки мониторинг радника при експозцији фенолу и његовим дериватима, важан је са аспекта професионалне токсикологије. Време експозиције, интериндивиуалне особине пацијента и старост су неки од потадака које је потребно узети у обзир при интерпретацији и интерпретацији резултата. Семиквантитавна метода за одређивање концентрације фенола у урину, показала се као брза, лака и поуздана. Због све веће потребе за анализама фенола, за коначну потрвду концентрације неопходно извршити неку од савременијих хроматографских метода.
Кључне речи: фенол, бензен, бифенол А, професионална токсикологија, петрохемијска и војна индустрија, биомониторинг радника.
Reference
1. Јанковић МС, уредник. Токсикологија, Факултет медицинских наука. Крагујевац 2014. стр. 72.
2. Vidovix TB, Januаrio EFD, Bergamasco R, Vieira AMS. Bisfenol A adsorption using a low-cost adsorbent prepared from residues of babassu coconut peels. Environ Technol. 2021; 42(15):2372-2384.
3. Zhou PK, Huang RX. Targeting of the respiratory chain by toxicants: beyond the toxicities to mitochondrial morphology. Toxicol Res (Camb). 2018; 29;7(6):1008-1011.
4. Vashisht S, Singh S. Evaluation of phenol red thread test versus schirmer test in dry eyes: A comparative study. Int J Appl Basic Med Res. 2011; 1(1):40-2.
5. Јокановић М., уредник. Токсикологија. Медицински факултет у Нишу, 2010. стр. 266-8.
6. U.S. Environmental Protection Agency - US EPA. Доступно на: https://www.epa.gov/. Последњи пут виђено: 27.11.2022. године
7. International Agency for Research on Cancer - IARC. Доступно на: https://www.iarc.who.int/. Последњи пут виђено: 27.11.2022. године.
8. Bev-Lorraine True, Robert H. Dreisbach – Trovanja priručnik. Prevencij, dijagnoza i lečenje. Trinaesto izdanje. Data Status, Beograd. 2005. str. 448-9.
9. Gilbert S.G. A small dose of toxicology: The Health Effects of common Chemicals. CRC Press, 2004.
10. Bruckner JV, Anand SS, Warren DA. Toxic effects of solvents and vapros. U: Casarett and Doll’s Toxicology. The basic science of poisons. Urednik: Klaassen CD, sedmo izdanje, McGraw-Hill, New York, 2008. str: 981-1052.
11. Domínguez-Fernández M, Xu Y, Young Tie Yang P, Alotaibi W, Gibson R, Hall WL, B et all. Quantitative assessment of dietary (poly)phenol intake: A high-throughput targeted metabolomics method for blood and urine samples. J Agric Food Chem. 2021; 13;69(1):537-554.
12. Mihajlović V., Grba N., Suđi J., Eichert, D., Krajinović, S., Gavrilov, M.B., еt al. Assessment of occupational exposure to BTEX in a petrochemical plant via urinary biomarkers. Sustainability. 2021; (13): 71-78.
13. ДаницаПрпић-Мајић.Токсиколошко кемијске анализе. Медицинска књига, Београд- Загреб, 1985.
14. Правилник о граничним вредностума изложености опасним материјама при раду и о биолошким граничним вредностима. Народне новине број: 13/09 i 75/13 (стр. 65)
15. М. Станковић, С. Милић. Анализе биолошког материјала у индустријској тксикологији. Заједница Института и завода заштите на раду Ниш-Институт југословенске и иностране документације заштите на раду Ниш. Доступно на: https://www.znrfak.ni.ac.rs/serbian/009-nauka/izdavastvo-monografije/monografija%20fznr.pdf Последњи пут виђено: 28.03.2023.
16. USEPA. Integrated Risk Information System (IRIS) on Benzene; National Center for Environmental Assessment, Office of Research and Development: Washington, DC, USA, 2002.
17. Omeragić S. Klinički značaj određivanja fenola. ZKMLDFBIH. 2020; 1:1-9.
18. Horozić E., Begić A., Ademović Z., Lazarević S.B. Ponovljivost odabranih metoda za određivanje fenola u urinu tekućinskom kromatografijom visoke djelotvornosti. Kem. Ind. 2018. 67: (13): 107-111.
19. Iméne Rebai, José O. Fernandes, Mohamed Azzouz, Karima Benmohammed, Ghania Bader, Karima Benmbarek et al. Urinary bisphenol levels in plastic industry workers. Environmental Research. 2021. 202: 111666.
20. Schirmer E, Schuster S, Machnik P. Bisphenols exert detrimental effects on neuronal signaling in mature vertebrate brains. Commun Biol. 2021. 12;4(1):465.
21. Radia Bousoumah,Veruscka Leso, Ivo Iavicoli, Pasi Huuskonen, Susana Viegas, Simo P. Porras et al. Biomonitoring of occupational exposure to bisphenol A, bisphenol S and bisphenol F: A systematic review. Science of the Total Environment. 2021. 783: 146905.
22. Wu S, Wang F, Lu S, Chen Y, Li W, Li Z, et al. Urinary bisphenol A and incidence of metabolic syndrome among Chinese men: a prospective cohort study from 2013 to 2017. Occup Environ Med. 2019; 76(10):758-764.
23. Farajzadeh M.A., Khiavi E.B., Feriduni B. Determination of phenolic compounds in industrial wastewaters by gas chromatography after extraction and preconcentration by microextraction procedure. Global NEST Journal, 2020; (22):1:109-118.
24. Violeta S., Snežana U. Uticaj štetnosti u procesu rada na bezbednost i zdravlje zaposlenih žena sa osvrtom na tekstilnu industriju. Tekstilna industrija. 2019; (3): 41-7.
25. Smernice dobre laboratorijske prakse, ("Sl. glasnik RS", br. 28/2008).
26. Svetska zdravstvena organizacija. Fenol-vodič za zdravlje i sigurnost. Dostupno na: https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/39825/9241571616-eng.pdf?sequence=1 Poslednji put viđeno: 02.04.2023.
27. Упутство за узорковање биолошког материјала у токсиколошкој лабораторији. Доступно на: https://www.mayocliniclabs.com/404 Последњи пут виђено: 04.04.2023.
28. Alwadi D, Felty Q, Roy D, Yoo C, Deoraj A. Environmental phenol and paraben exposure risks and their potential influence on the gene expression involved in the prognosis of prostate cancer. Int J Mol Sci. 2022; 23(7):3679.
29. Fan, S., Liang, Z., Gao, Z., Pan, Z., Han, S., Liu, X., et al. Identification of the key genes and pathways in prostate cancer. Oncol. Lett. 2018; 16, 6663–6669.
30. Lu, W., Ding, Z. Identification of key genes in prostate cancer gene expression profile by bioinformatics. Andrologia. 2018; 51, e13169.
31. Artacho-Cordón, F., Fernández, M.F., Frederiksen, H., Iribarne-Durán, L.M., Jiménez-Díaz, I., et al. Environmental Phenols and Parabens in Adipose Tissue from Hospitalized Adults in Southern Spain. Environ. Int. 2018; 119, 203–211.