UNBALANCED DIET AS A CARDIOMETABOLIC RISK FACTOR

Sažetak

Izbalansirana ishrana je važan faktor promocije i održavanja dobrog zdravlja u toku čitavog života. Njen značaj kao determinante hroničnih nezaraznih bolesti dobro je poznat i ima važnu ulogu u prevenciji. Opterećenost hroničnim nezaraznim bolestima rapidno se povećava širom sveta. Naime, hronične nezarazne bolesti su vodeći uzrok umiranja na globalnom nivou. Od 38 miliona smrtnih ishoda u svetu zbog hroničnih nezaraznih bolesti, više od 40% čini prevremeni mortalitet koji se odnosi na osobe mlađe od 70 godina. Gojaznost, metabolički sindrom i dijabetes melitus takođe pokazuju zabrinjavajuće trendove, ne samo zbog naglašenog ispoljavanja kod velikog dela stanovništva, već i zbog sve češćeg prisustva u ranijim godinama života. Tako, metabolički sindrom predstavlja udruženu pojavu intolerancije glukoze, arterijske hipertenzije, dislipidemije, centralnog (abdominalnog /visceralnog/) tipa gojaznosti, kao i postojanje drugih metaboličkih poremećaja u čijoj se osnovi nalazi insulinska rezistencija. Ovaj sindrom prevashodno odlikuje primarni ćelijski defekt dejstva insulina, to jest insulin usled defekta u signalnoj transdukciji nije u mogućnosti da ostvari svoje biološke efekte. U takvim uslovima, insulinska rezistencija u kombinaciji sa posledičnom hiperinsulinemijom izaziva brojne metaboličke i kardiovaskularne poremećaje, koji imaju pandemijski karakter i predstavljaju vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta u svetu. U patofiziološkom smislu, ishrana bogata ugljenim hidratima i zasićenim masnim kiselinama značajno doprinosi nastanku i razvoju širokog spektra hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su dijabetes melitus tip 2, hipertenzija, ubrzana ateroskleroza sa svojim kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim komplikacijama, nealkoholna masna bolest jetre, sindrom policističnih ovarijuma i pojedine maligne bolesti ( karcinom dojke i dr.). U okviru ovog preglednog članka dat je prikaz najnovijih literaturnih podataka i praktičnih saznanja o nepravilnoj ishrani kao kardiometaboličkom faktoru rizika. Buduća istraživanja u oblasti molekularne prevencije mogu da doprinesu otkrivanju novih biomarkera, pomognu u stvaranju strategija za molekularnu prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti i budu smernica za aplikaciju nutrigenomike u populacionim naukama.